Domeniko Starnone - Pertle (roman)

Čim se potrudiš da nešto jasno kažeš, shvatiš da je jasno samo zato što si ga pojednostavio.

Roman Domenika Starnonea Pertle je nagrađivan i prevođen. Podeljen je na tri dela: pisma napuštene žene sa dvoje dece, događaj posle letovanja a kroz desetine godina, i na kraju dijalog njihove već ostarele dece. Porodica je ponekada pakao što za roditelje koji se trpe kada ljubavi više nema, što za decu koja u toj mučnoj situaciji odrastaju. Roman ima i sociološke aspiracije. Promenili su se odnosi u porodici. Menja se položaj žene. Život postaje složeniji nego pre. Menjaju se pravila življenja. Teži se sreći i zadovoljstvu, a obaveze postaju teret koji se teško podnosi. Isprobavanje novih formi odnosa ne donose ni mir, ni sreću, čak i da zanemarimo decu, koja će onda svoj život početi sa traumama. Kada muž oseti da je sputan brakom, da ne može da ostvari svoje potencijale, sve ga podseća na neuspešan brak roditelja i kada nađe mladu, otmenu i lepu ljubavnicu, počinje pakao za njegovu ženu, za njega ponekada grižnja savesti i uspeh u karijeri. Ona želi racionalno objašnjenje prestanka ljubavi. On se vraća zbog dece. Varaju se međusobno i uspešno kriju svoje avanture. Kada se otac vrati, postaje rob gnevne žene. Niko nije srećan, niko zadovoljan, ali se ne vidi mogućnost drugačija verzije odnosa. Rašomonska priča je zasnovana na frojdističkom  sagledavanju odnosa iz različitih uglova, i kao u svakoj drami nesporazum je u nerazumevanju. Priča je vođena efektno, možda se za neke čitaoce zasniva i na iznenađenju.

Tako me je, iako sam bio čvrsto vezan za ženu i dvoje dece, ubrzo očarao način života koji je sistematski kidao sve tradicionalne veze.

…

Zaljubljivanje je u tom periodu postalo pomalo smešan pojam, izgledalo je kao ostatak devetnaestog veka, ukazivalo na opasnu sklonost ka vezivanju koju je, ukoliko se javi, trebalo odmah suzbiti da ne bi uznemirila partnera.

…

Bilo je prirodno da naš brak traje dok nas smrt ne rastavi. Bilo je prirodno da moja žena nema drugi posao osim onog u kući. Čak i sada kada se činilo da se sve menja – predrevolucionarna faza – kako se govorilo – bilo je nezamislivo da majka prestane da se brine o deci.

…

Ubrzo će me ostaviti iza sebe, mislio sam dok sam je gledao. Upravo je nalet životne snage koji me je povukao kad sam je sreo, zapalio ambicioznu varnicu zaslužnu za to što sam postao uspešan muškarac. Kad-tad će uvideti da se zaljubila ne u mene već u dejstvo sopstvene toplote na moju ličnost i shvatiti da sam ja zapravo samo napaćeni čovečuljak.

…

Od krize koju smo imali pre mnogo godina oboje smo naučili kako jedno drugom moramo da kažemo mnogo manje od onoga što prećutkujemo da bismo živeli zajedno.

…

Pre trideset godina udala se za prilično poznatog pisca, jednog od onih koji celog života uživaju određeni ugled, a koje, čim umru, niko više ne čita.

…

Sada, kada sam na pragu osamdesete, mogu reći da mi se u mom životu ništa ne dopada. Ti mi se ne dopadaš, deca mi se ne dopadaju, sama se sebi ne dopadam. Možda mi je zato tako teško palo kada si otišao. Glupo sam se osećala, nisam bila sposobna da odem pre tebe. I želela sam iz sve snage da se vratiš samo da bih mogla da ti kažem: sad ja idem. Ali pogledaj, još sam ovde. čim se potrudiš da nešto jasno kažeš, shvatiš da je jasno samo zato što si pojednostavio.

Vesna Šejić