Đuro Radosavović - Budva bagra i blud (roman)

Došlo je do toga da ptica nad Budvom ne može da proleti, a da mene ne pita.

Jedno leto, gomila turista i mladi momci iz Budve željni života i vlasti vajkaju se što ne vide da će im se i jedan san iz detinjstva ispuniti, sve su drugi već zgrabili i sve je na rasprodaju. Glavni junak u prvom licu besni i na sukobe roditelja, posao koji je na podvalu dobio. Napušta ga i počne da služi Banđa, čoveka koji ima sve što se moglo ščepati, a stalno je u strahu. Nikome ne veruje i nema ni razloga. Korupcija, grabež, jer treba od leta i turista izvući toliko novca da se može preživeti do sledeće sezone. Roman je životan, saznajemo kada šta junak jede, gde sedi noću po gradu, kako se opušta gledajući more, kupa se ujutru dok još nema turista. Kada sedne u gazdin džip, svi mu zavide, uvažavaju ga. Novac je moć. Ponekada nam po nešto citira, tek da se vidi da nije neobrazovan, a opet nije idealizovan junak; bes i nezadovoljstvo, ironija spašavaju. Mladalački roman. Jedna ljubav je bila razočarenje, devojka je proračunata, pa se preračunala, on je pročitao poruke koje nije trebalo. Druga ga voli i to bi mogla biti ljubavna priča u budućnosti. Na kraju se dolazi do srećnog ishoda, ništa bez pametnog dede.

-    A policija, brate, šta ako vas provale?

-    A brate, i ti si lud, ja mislio da imaš mozga! Brate, poslije drugog šuta su nas murijaši uvatili. Ali fino inspektor s nama dogovor, mi se najavimo koji stan i zgradu radimo, oni nas ne diraju, a mi fino u koverticu njima, osolimo ih s dvaest posto kad prodamo stvari i svima lepo. Banja u totalu.

. . .

Komšija je telefonskim razgovorom upisivao sina na Saobraćajni fakultet u Nišu. Poštom je slao novac i fotografije, izvjesni profesor će zalijepiti fotografiju u indeks i redovno upisivati ocjene, a Komšo će redovno slati novac. I nakon četiri godine mukotrpnog učenja, Komšov sin će imati diplomu dobijenu bez mozganja i znojenja.

. . .

Spustio sam sve prozore i otvorio kasetu da potražim neki disk i pustim ga do daske, da budem dio budvanskog mangupskog rituala, da se jednom i za mnom okreću kad prođu dobra kola iz kojih bije jaka muzika.

. . .

-    Voli bih da trčim ispred bikova u Pamploni.

-    A koja je poenta, molim te, trčati ispred bikova razjarenih?

-    Poenta je da ni ti ne znaš tačno zašto bježiš, a ni oni ne znaju zašto te jure. Uglavnom, raduješ se životu ako te promaše ili ako im pobjegneš. Mora da je uzbudljivo i inspirativno izbjegavati smrt na taj način.

. . .

Sigurno je tuga ovog puta potpisala sa mnom ugovor na odloženo plaćanje, pa će svratiti jednog dana kad se najmanje budem nadao.

Vesna Šejić