Dženet Skeslin Čarls – Moja lepa Odesa (roman)

Odesu je osnovala Katarina Velika 1794. godine. Legenda kaže da je naredila da se grad nazove po grčkom mitskom junaku Odiseju.

…

Zavist je gubljenje vremena.

…

Muškarac iseče ženi lice. Lekari ušiju ranu. Kasnije skinu konce. Ali ožiljak ostaje. Moskva je vitlala nožem. Naše duše nose ožiljak.

Dženet Skeslin Čarls živi između Amerike i Francuske. Bila je dve godine u Odesi sa stipendijom Soros fondacije. Roman Lepa moja Odesa je proizvod toga boravka i može da se čita kao nešto zamršeniji ljubavni roman koji se predvidljivo završava srećnim krajem, ali je zaplet stvorio mogućnost da se opiše paralelan život u Odesi i Americi. Glavne junakinje su Džejn koja je u Odesi boravila dve godine kao misionar demokratije i njena prijateljica iz Odese Darja. Njeni opisi sreće i slobode u Americi su naveli Darju da mašta o bekstvu. Iako je završila mašinski fakultet, radila je kao sekretarica u jevrejskoj firmi. Bila je Jevrejka, iako je baka pronašla način da je upiše kao Ukrajinku da bi mogla da studira. Mesto trideset dolara na državnim poslovima zarađivala je trista. U Americi je kao kelnerica nedeljno zarađivala više. Mora da bude zadovoljna jer: Olga koja ima troje dece nema ni posao ni muža, ni novac. Valerija, nastavnica koja svaki dan odlazi na posao, ali ne prima platu, kao ni većina državnih službenika. Marija je završila muzičku akademiju, ali odavno radi kao konobarica. Postala je neophodna jer je znala da vodi računovodstvo tako da: se knjige vode u tri primerka: jedan istinit za računovođu i dva lažna, jedan za Stanislavske (s polovinom stvarnih prihoda), a drugu za državu (s četvrtinom prihoda). Ona to zna, kao i ostale zamke korupcije, njen šef nije tu odrastao i ne bi bez nje mogao. Stanislavski su tri brata, kraljevi podzemlja koji uzimaju reket da zaštite firmu od upada lopova, da obezbede telefone i struju dok traje radno vreme. Vladimir Stanislavski je najpametniji brat, lepotan i biće ljubavno iskušenje i pobeda Darjina. Njena iskustva su: Želite li da živite, morate živeti u sadašnjosti, uočavati na poslu svaku nijansu, držati na pijaci na oku podmukle prodavce, a na ulici se čuvati džeparoša. Da bi kupila stan za sebe i baku radi i dodatni posao u „Sovjetskim vezama“, agenciji za povezivanje lepotica iz Odese i Amerikanaca u brak sa kojima se može doći do zelene karte. Takvi brakovi su neizvesni i tragični jer lekarka se nađe u braku sa polupismenim šoferom. Zavedena situacijom u zemlji i Darja stiže do Amerike shvativši da se čovek lažno predstavio, ima dvadeset godina više, higijeničar je u školi, a ne nastavnik, nesiguran u sebe, neprivlačan. U braku treba ostati dve godine da bi se dobilo državljanstvo. Takvi inferiorni muževi, došavši do nekoga sa kim ne bi mogli biti nikada u kontaktu, kontrolišu, maltretiraju. Odesa je opisana kao lepi grad na moru, sa idealnom klimom, kulturom, duhovitim, ponosnim, dovitljivim ljudima, sa jednim od tri najlepša pozorišta na svetu. Radnja se odvija 1996. nekoliko godina od nezavisnosti Ukrajine sa razorenom industrijom i razvijenim kriminalom. Pri kraju romana saznajemo da dolaze Arapi, grade džamije, unose novac, pokreću svoje poslove. Ameriku upoznajemo iz zabiti oko San Franciska, prosečnim ljudima i neobaveznim bogatim umetnicima u samom gradu gde je Džejn sa dva puta starijim bogatašem. Tek da Amerika ne bi bila pokazana u gorem svetlu.

Kao i Amerika, Odesa je nedavno proslavila dva veka postojanja. S druge strane, Kijev je star hiljadu godina. Njegovi žitelji su pre uljudni nego srdačni. Grad je siv i uzdržan, a njegova stroga arhitektura osmišljena je ne samo da ostavlja jak utisak nego i da uliva strah.

…

Osećala sam se kao da sam potonula, kao da me je neko malo-pomalo obavijao slojevima bele gaze, kao pauk zapleten u sopstvenu mrežu.

Vesna Šejić