Džon Berdžer - Ljiljak i Steg (roman)

Lica tih ljudi su bila tužna. Oni nisu izgubili strpljenje, ali su izgubili dušu. Možda im se duša vraća kad zakorače na stanice u udaljenim predgrađima i vide prozore svojih kuća, osvetljene i uokviren drvećem.

…

Tela su nam podeljena kao karte. Karakter zavisi od toga kako igraš sa onim što si dobio

Džon Berdžer je umetnik: slikar, pisac, pisao je likovne eseje. U zadnjem delu trilogije Ljiljak i Steg opisuje fiktivni grad Troju koja može biti bilo koji veliki grad koji ima na brdima sirotinjska naselja i Pseća brda. Berdžer je levo orijentisani intelektualac i ovaj roman je njegov socijalni bunt. Idealni ljubavnici su osuđeni u umetnosti na tragični završetak. Žužu, koja će sebe naknadno prozvati Ljiljak, siromašna lepotica, je ugledala Stega pred zatvorom kako prodaje kafu i odabrala da on bude čovek njenog života. Kako kaže njen brat, sitni kriminalac, bogati vole radi zabave, a oni za smrt. Gladni su i željni svega, a siromašni i ništa im ne ide na ruku. Bogati se bave velikim kriminalom i nikada neće biti kažnjeni. Niko ih ne proganja, a siromašni trunu po zatvorima, bivaju mlaćeni i onesvešćivani pri ispitivanjima, lako i bez ičije odgovornosti ubijani zbog sitnih prekršaja u koje upadaju zato što im se ne pruža druga šansa. Ljiljak je lepa i puna priča i razumevanja koliko god da je mlada, njene  priče daju romanu lirski ton. Steg je drzak, naivan, hrabar, vešt, plahovit, a sve to mu ne donosi uspeh. Ima niz ideja kako steći bogatstvo za svoju dragu. Posle jedne akcije imaće jedinu ljubavnu noć u razlupanom i otrcanom hotelu koji njima izgleda kao dvorac. Ima niz asocijacija na Homerovu Troju i tamo se zbog lepote ratuje i gube se glave, ali ovde to nije slavno, samo je tužno i poražavajuće. Na kraju se neki od junaka romana nalaze na Haronovoj lađi, onome svetu, ali ovoga puta to je bogati brod kojim su svi negde hteli da pobegnu u bolji svet.

Janus je bio čovek koji radi šta hoće i ne haje za tuđa pravila. Ako nađu boljeg kranistu od njega, nek im je sa srećom!

…

Laste su krila koja nose dušu, zato lete tako brzo.

…

Ako pod svojim žutim šlemovima sačuvamo ideju pravde, rekao je, ako je zajedno održimo u životu, jednog dana će svet biti naš.

…

Od seljaka nastaju policajci jer oni imaju neophodnu energiju, tvrdoglavost i čvrstinu. Ali moć nije isto što i zemlja, i oni retko postaju mudri policajci.

…

Ukrasti od njih bilo je gotovo jednako teško kao hodati po Mesecu, i popularni gradski junaci bili su Nestor ili Margarion ili Diomed, pljačkaši čiji su poduhvati ušli u legendu.

…

Mi smo izvan zakona, i što god da uradimo, kršimo zakon, rekao je. Oni su rođeni u njemu, i šta god da urade, zaštićeni su. Ako hoćeš nekog da udariš, a ne ubiješ, udari nekog ko te voli, a ne njih. Što važi za njih, ne važi za nas. Uzmi jabuku. Oni jedu jabuke zbog zdravlja. Mi jedemo jabuke zato što smo ih negde marnuli. Uzmi automobil. Oni voze zato što idu na ljubavne sastanke. Mi vozimo da pobegnemo. Građenje kuće. Oni grade da bi uložili pare i ostvarili imovinu deci. Mi gradimo da bismo imali krov nad glavom.

…

Najbolja stvar je san, ako možeš da zaspiš. U snu je novac ukinut. Beznačajan. Možeš da sanjaš o njemu, ali nikad ne sanjaš da plaćaš. Niko na svetu ne sanja da plaća. Zato je buđenje gore od gladi.

Vesna Šejić