Džon Berdžer - Predeli (eseji)

Niko ne bi smeo pomisliti da je zlo lišeno duhovne moći.

…

Danas su milioni surovo eksploatisanih radnika svedeni na status zločinaca.

Džon Berdžer je slikar, pisac, pisao je o umetnosti sa namerom da to bude i literatura. Bio je popularan predavač i njegovi stavovi su uvažavani. Levo je orijentisan intelektualac, blizak komunizmu što je uticalo i na njegove ukuse i merenje vrednosti umetničkih dela. Knjigu Predeli, sa podnaslovom o umetnosti je priredio Tom Overton, tako što je uvrstio duže tekstove, ali i članke, neka predavanja, male studije. Prvi deo knjige je posvećen sećanjima na njemu značajne ličnosti: Bertold Breht, Valter Benjamin, Ernest Fišer, Gabrijel Garsija Markes, Rolan Bart i još neki; to je nekada bilo na nivou nekrologa, ali i studije. U drugom delu knjige poredi renesansu, izdvajajući neke umetnike sa objašnjenjem njihovog dela, i kubiste. Renesansa je trajala sedamdeset godina, a kubizam sedam. Njegova razmišljanja o uslovima nastanka jednog načina stvaranja i drugog, paralele zasnovane na kratkim opisima društvenih uslova koji su pokrenuli umetnike je zanimljiva, sažeta sa mislima koje su inspirativne za razumevanje pisca i vremena. Diktiranu i kontrolisanu sovjetsku estetiku poredi sa odsustvom ideja i komercijalizacijom umetnosti na zapadu; i jedna i druga pozicija ograničava talenat. Razmišlja o sudbini seljačke klase kroz istoriju, njenom odumiranju i obespravljenosti. Na kraju je odabrao da putuje u Palestinu, a ne u Izrael iako tamo možda ima rođake. Palestinci su obespravljeni, izgubili su svoje kuće i kada su spremni da se bore, on ih razume. Njegov način pisanja je slikovit. Skoro da smo izgubili poređenje u literaturi, ili se koristi banalno, Berdžer uspeva da bude nov i upečatljiv, da provocira pažnju i pre svega i kada donosi stroge sudove, povodi se osećanjima i razumevanjem za umetnike. Donosi konačna predviđanja, kao što je pretpostavka da portret iz umetnosti nestaje, pa onda iznosi kratku istoriju portreta i motiva za njegovo slikanje. Svestran, široko obrazovan i pre svega zanimljiv autor.

Crtež je autobiografski zapis o umetnikovom otkriću nekog događaja – viđenog, upamćenog ili izmišljenog.

…

Neki se bore zato što se gnušaju onoga što vide oko sebe, drugi zato što su u celosti sagledali svoj život i žele da podare neki smisao svom postojanju.

…

On uviđa (Valter Benjamin) da niko od nas nema dovoljno vremena da proživi prave drame života – to i ništa drugo. Bore i brazde na našim licima su podsetnici na velike strasti, poroke i uvide koji su nam navraćali u posetu; ali mi, domaćini, nismo bili kod kuće.

…

Ako neko slika osmeh, mora nam staviti do znanja da je čovekovo lice u stanju i da zaplače.

…

Bio je to period u kome je samoživost, do tada smatrana ljudskim iskušenjem, promovisana u herojski čin.

…

Duša i manipulator su iz skrovišta izašli skupa.

…

Preživljavanje često zavisi od solidarnosti među zatvorenicima. Vlasti to znaju – stoga nastoje da ljude osame, bilo tako što će ih razmestiti po samicama, bilo puštanjem u opticaj glasina kojima će ljudima onemogućiti svaki dodir sa istorijom, baštinom, rodnim tlom i nadasve zajedničkom budućnošću.

Vesna Šejić