Džon le Kare – Misionarska pesma (roman)

Vrhunski prevodilac mora da razmišlja isto onako brzo kao momci na berzi koji kupuju obveznice.

…

Nalećem na političkog mogula dok on sebi namešta ogromno mito za davanje dozvole jednom Indusu, građevinskom preduzimaču, da pokrije osamsto kilometara novog puta, samo jedan sloj asfalta, kao papir.

…

Govorimo o Kongu, jednom od najgorih grobalja na svetu. Tipovi umiru kao muve sada dok razgovaramo. Instinktivna plemenska ubijanja, bolesti, umiranje od gladi, vojnici-desetogodišnjaci.

…

Beli helikopter s oznakom UN, koji iz gatling mašinki ispaljuje četiri hiljade metaka u minuti u interesu mira ujedinjenja i prosperiteta.

Džon Le Kare (1931) je popularni pisac špijunsko političkih romana, a Misionarska pesma je njegov dvadeseti roman. Glavni junak Salvo je rođen u Kongu, majka je obojena, a otac katolički misionar. Govori i simultano prevodi engleski, francuski kao i sva narečja konguanskih plemena i radi za tajne obaveštajne službe Engleske. U romanu nam on pripoveda o jednom vikendu u neidentifikovanom ostrvu gde se susreću predstavnici tri plemena Konga da bi se ubedili da predaju Konzorcijumu rudna blaga na uslugu sa krasnoglagoljivskim obećanjima da će oni finansirati bolji položaj naroda: puteve, škole, bolnice, lagodniji i civilizovaniji život. Da bi to uspelo mora da se organizuje mali međusobni plemenski rat u cilju nametanja njihovog čoveka: Mangaza je naš ključni čovek, figurativno ili šta god. Ako možemo da ga postavimo na mesto pre izbora, završili smo posao.  Salvo je otišao naivno na pregovore sa uverenjem da će konačno njegovom narodu biti bolje, ali dok je  prevodio ugovore,  shvatio je da će od novca koji se obećava dve trećine ostati Konzorcijumu, a kongoanskim velikašima koji potpisuju pregovor jedna trećina, za napredak zemlje i bolji život za narod ne ostaje ništa sem posledica rata i sukoba sa Ruandom. Sav izvoz zemlje je do sada išao preko Ruande koja je prava izvoza uspostavila sa Amerikancima. Kongo je izvor rudnog blaga: zlata, dijamanata, koltona, te je  interes raznih biznismena koji osnivaju tajni Konzorcijum. O dogovoru niko ne sme ništa u svetu da sazna. Salvo je ukrao trake, poneo tajno svoje sveske sa prevođenim materijalom i shvata iz niza pokušaja da nema kome da se obrati jer su svi moćni u poslu i korumpirani. Jedino što može je da ugrozi svoj opstanak i slobodu. Roman je uzbudljivo napisan. Upoznajemo različite nivoe vlasti i korupcije karikaturalno opisane. Zlo i koristoljublje neograničeno vlada, a ipak se roman okončava relativno pozitivno. Sudbina Konga nije jedinstven slučaj u odnosima polukolonijalizma i besprizorne vladavine novcem odabirom korupciji sklonim političarima koji će doći na vlast nameštenim demokratskim izborima. Nije novo da se demokratija sprovodi pokoljima i bombama, a proklamovani interesi naroda prazna blagoglagoljivost.

Ako se smatra da Kongoanci udaraju na Kongoance, onda jedino što će UN u Bukavuu ili Gomi li bilo gde drugde uraditi jeste da gunđaju, evakuišu civile, povuku se u svoje baze i ostave razbijačima da isteraju stvar do kraja.

…

Lik je imao prilično dobre ideje da se krene s protestnim mitingom koji će malo krenuti po lošem i pustiti da kasnije pivo uradi svoje.

…

Smeli konceptualni mislioci, svaki od njih. Prvorazredni neo-konzervativci, geopolitičari na visokom nivou. Vrsta tipova koji se sreću po skijaškim centrima i odlučuju o sudbini naroda. Nije prvi put da  su počeli da razmišljaju o Istočnom Kongu i šta otkrivaju? Pripremaju se izbori, čiji će verovatni ishod biti anarhija, Kinezi u lovu na resurse koji laju pred vratima.

Vesna Šejić