Džonatan Frenzen - Sloboda (roman)

Ako želite da vas izaberu, ne možete ni da počnete da govorite o usporavanju stope rasta, a kamoli o vraćanju nazad.

…

Depresija je uspešno prilagođavanje na neprekidan bol i patnju.

Čovek je preširok, treba ga suziti – tako je pisao Dostojevski, a to je uspešno primenjivao Staljin. Čovek teži slobodi, a onda je u problemu sa sobom. Ako se i veruje u Boga, u crkvu je teško verovati. Posle Hitlera je pametno sumnjati u svakog vođu. Čoveku ostaje da se uklopi u neke zadate šeme koje nameće javno mnjenje, sredstva javnog informisanja, društvene nauke, umetnost. U romanu Džonatana Frenzena Sloboda je glavna tema. Junaci u procentima ili potpuno jevrejskog porekla su neopterećeni materijalnim problemima. Pripadaju višoj klasi i razapeti su između dilema koliko su ih roditelji podržavali, voleli, vernošću partneru, nadmetanjem sa prijateljima, braćom i sestrama, taštinom, savešću, nezadovoljstvom svojim ponašanjem do depresivnih srazmera. Prateći roditelje Voltera, njegove žene Peni, pa njihove dece čije živote upoznamo prolazimo kroz političku klimu od Kenedija, pa do Obame. Volter se u jednom trenutku svoje karijere nalazi na vrhu nevladine organizacije za zaštitu prirode, ptica i najmanje ptice cvrkutavke, koja je predmet kampanje, i shvati na kraju da je taj poduhvat doniran od ljudi koji imaju sasvim zlonamerne ciljeve, bogate se od prodaje vojne opreme i rata u Iraku. Detaljno nas je pisac upoznao sa nizom malverzacija. U prvom planu romana je ljubavni trougao: između Peni i Voltera se nalazi Ričard Kac muzičar koji počinje karijeru sa pank bukom, da bi na kraju dobio i Gremi nagradu, postao uspešan i popularan. Kada je stekao popularnost, zapada u depresiju i zavisnost od narkotika i sav novac potroši na kokain i na kraju odvikavanje. Vraća se pravljenju terasa. U jednom takvom trenutku nezadovoljan sobom izjavljuje da je jedina bitna i delotvorna bila melodija koja je pokrenula Francusku revoluciju, sve ostalo su žvake koje kada ukus nestane, potrošači zamene drugim. Sloboda je ipak američki roman, za američku publiku i ima srećan kraj. Roman je u senci Tolstoja i njegove epopeje Rat i mir. Nekoliko puta se povlače te paralele. Zanimljivo je kako je Frenzen čitao Tolstoja.

Odakle dolazi samosažaljenje? U tim neumerenim količinama? Po gotovo svim merilima, živela je luksuznim životom. Svaki dan je imala po čitav dan na raspolaganju da osmisli neki pristojan , zadovoljavajući način življenja, pa ipak činilo se da uz sve te mogućnosti izbora i sloboda uvek dobija samo još veću patnju. Autobiografkinja je gotovo prisiljena da zaključi da je žalila samu sebe zato što je bila tako slobodna.

…

Pametno koristi svoju slobodu.

…

Kokain mu je bio nedovoljan – kad god bi duže apstinirao prisećao bi ga se kao fantastičnog, nenadmašnog i čeznuo za njim, ali čim bi ga ponovo uzeo prisetio bi se da nije uopšte fantastičan, da je sterilan i prazan, puki pokretač neurona s ukusom smrti.

…

Ljudi dolaze u ovu zemlju zbog novca i slobode. Ako nemaš novca, tim se čvršće držiš svoje slobode. Čak i ako te pušenje ubija, iako zapravo ne možeš da prehraniš decu, čak i ako ti decu ubijaju kojekakvi manijaci s puškama na gotovs. Možda i jesi siromašan, ali ono što niko ne može da ti oduzme je sloboda da zajebeš svoj život.

…

Postojala je jedna statistička varijabla u američkom eksperimentu samouprave, eksperimentu koji je u samom startu imao grešku jer nisu iz prenaseljenog Starog sveta na novi kontinent pobegli oni koji su imali društveni gen, već oni koji nisu mogli da se uklope.

Vesna Šejić