Džordž Orvel - U utrobi kita (eseji, priče, članci)

Politički jezik – a to se odnosi na skoro sve političke partije, od konzervativaca do anarhista – osmišljen je tako da laži zvuče istinito a ubistva postaju vredna poštovanja.

…

Totalitarizam, po svemu sudeći, neće biti doba vere nego doba šizofrenije.

…

Pisac treba da bude svestan kakva ga sudbina čeka u društvu kao što je naše – sudbina životinje koja nije ugrožena, ali nije ni zaštićena vrsta – nešto kao vrabac.

Džordž Orvel je u eseju Zašto pišem izložio svoje umetnički kredo, on piše da bi zadovoljio:

1. čist egoizam
2. estetski entuzijazam
3. istorijski poriv
4. političke svrhe

U svojim tekstovima je sistematičan, voli da nabraja, precizan je i jezički sažet. Večito je društveno nezadovoljan, tako da je njegov školski drug sa Itona kada se prisećao svoje generacije za Orvela napisao da je on: mali intelektualac koji ni nos nije mogao da izduva a da pri tom ne morališe o industriji pamučnih maramica. Teme koje su odabrane za ovu knjigu su čistoća jezika i njegova zloupotreba u političke svrhe, tako se jezik prazni od smisla, govori se da se ništa ne bi reklo, postiže se lenjost duha, pa se koriste:

1. mrtve metafore
2. „prave“ kombinacije reči
3. pretenciozan stil
4. besmislene reči

Retko precizan i analitičan je prikaz Rakove obratnice Henrija Milera. To je proza Amerikanca koji se zatekao u Parizu i tamo bludi, predaje se piću, javnim kućama. U vreme kada se svet plaši Drugog svetskog rata, on ne haje za političku stvarnost i živi i piše kao da se po biblijskoj legendi nalazi u utrobi kita kao Jona, zaštićen i bezbrižan dok se svet obrušava. Na to se nadovezuju pisci koji su se opredelili da se bave samo lepotom stila. Za njih već Orvel nema razumevanja, ali mu se Miler dopao jer je autentičan kao i Džojs sa Uliksom, koga će analizirati u pismu prijateljici. Tekstovi su uglavnom pred sami rat i tokom rata pa će pisati o Hitleru, antisemitizmu, ljudskoj uskogrudosti za koju ima objašnjenja, ali nije spreman da prašta. Pripovetka o slonu koga je morao da ubije, i kada prisustvuje vešanju urođenika jer je radio u Burmi kao policajac pet godina, dakle autentični doživljaji. Retko su članci i usputni tekstovi toliko odgovorno i savesno napisani.

Svi osećaju da je pohvalno kada se neka zemlja nazove demokratskom – kao posledica toga zastupnici svih režima tvrde da žive u demokratiji, u strahu da će morati da se odreknu te reči ako se ona veže za neko određeno značenje.

…

Svet u kome je zločin ubiti jednog čoveka, ali ne i bombardovati čitave narode, ponekad me navodi da se zapitam nije li ova naša Zemlja samo obična ludnica neke druge planete.

…

U poslednje vreme uzela je maha daleko opasnija teorija, prema kojoj je sloboda nepoželjna, a intelektualno poštenje samo jedan vid otuđenosti i sebičnosti.

…

Po prirodi mračan i strog Hitler je instinktivno osećao da ljudska bića ne žele samo komfor; sigurnost, kraće radno vreme, higijenu, kontrolu rađanja i zdrav razum; oni takođe, bar ponekad, požele borbu i žrtvovanje, da ne pominjemo bubnjeve, zastave i parade lojalnosti.

Vesna Šejić