Ernest Hemingvej - Preko reke i u šumu (roman)

Ljubav je ljubav i šala je šala. Ali je uvek tišina kad zlatna ribica umire.

Hemingvej se borio u Prvom svetskom ratu i od tada se nalazio tamo gde je moguća opasnost. Model mačo muškarca, iako je na kraju u njegovim dnevnicima objavljenim posthumno bilo naznaka da mu je mila i ljubavna veza sa mladićima. Bio je u Španiji u Građanskom ratu, u Africi je lovio lavove, u Drugom ratu učestvovao, obožavao je koridu, na kraju se nastanio u Havanu i tamo isplovljavao u dubine tražeći opasnost, a već star je prekratio sebi život. Bio je novinar, a sva ta mesta su bila inspiracija za njegove romane. Popularan pisac i kod nas, za uticajem njegovog stila bi se moglo lako tragati.

U romanu Preko reke i u šumu je opisao ljubavnu avanturu američkog pukovnika od pedeset godina i mlade grofice sa osamnaest godina. Radnja se odvija u Veneciji, traje dva dana, prava intimna drama. Pukovnik je jedno vreme bio i general, pa je ražalovan, ne saznajemo zašto. Svi njegovi unutrašnji dijalozi su razmišljanja o bitkama u kojima je učestvovao, pogrešnim odlukama nadređenih i uzaludnim žrtvama koje nije mogao sprečiti. Hemingvej je poznat po dijalozima, jedan od kvaliteta njegovog stila. Pukovnik je duhovit sagovornik sa grand maestrom hotela gde odseda, konobarima, poznanicima sa kojima se susretao kada je i Prvom ratu oslobodio - osvojio Evropu, kao i Veneciju. Zadobio je osam teških rana, stradalo mu je srce i ovo su njegovi poslednji dani. On je iskusan, nosi tragediju u sebi, romantični junak. Dobar deo romana su dijalozi sa prelepom groficom. Posle Prvog svetskog rata se družio opet sa venecijanskim plemstvom, šezdesetogodišnja dama porodice Dondole mu je bila prijateljica.(Dondole su porodica čijom kćerkom se trebao oženiti Stefan Prvovenčani, tolika im je porodična istorija.) Pukovnik je osvajajući - oslobađajući Evropu obišao muzeje. Njegov šarm nije samo vojnička hrabrost, nego i knjiško znanje, čelični pogled vođe, nežnost i razumevanje, tako reći idealan.

-          Vi ste u dobroj formi pukovniče -  reče doktor – Žao mi je što ne mogu da idem u lov. Ja čak ni ne umem ni da pucam.

-          Vrlo važno – reče pukovnik – To ne čini ništa. Ni u vojsci niko ne ume da puca.

…

Ona uđe u bar; sijajući svojom mladošću, bodrom lepotom i nehajnošću koja se ogledala po kosi razbarušenoj od vetra. Imala je tamnu skoro maslinastu kožu, profil koji je mogao da slomije vaše ili bilo čije srce.

…

Onda im okrenu svoja elegantna, duga, visoka leđa i pogleda se u ogledalu, koje se stavlja iza barova kako bi čovek mogao da vidi kad se prepije, i konstatovao da mu se nimalo ne dopada ono što je video.

…

Njen glas bio je toliko divan – podsećao ga je na sviranje Pabla Kazalsa – da je na njega delovao  kao kakva rana koju mislite da niste u stanje da podnesete.

…

-          Jesi li se ti mnogo borio? Znam da jesi, ali mi pričaj.

-          Borio sam se dovoljno da bih od velikih mislilaca bio okvalifikovan kao budala.

...

-          Ja sam, gospodine pukovniče, tako malo politički obrazovan da verujem da su svi častoljubivi ljudi časni.

-          O, to će te proći.

…

Predsednik, ja? Kad sam imao šesnaest godina služio sam u Nacionalnoj gardi u Montani. Ali nikad u životu nisam nosio leptir mašnu, niti sam neuspeli trgovac muškom galanterijom, niti ću to ikada biti. Ja nemam ni jednu od kvalifikacija potrebnih za predsednika. Ne bi mogao čak ni opoziciju da vodim. Mi sad u neku ruku imamo vladavinu fukare.

Vesna Šejić