F. Skot Ficdžerald - Umrla bih za tebe (pripovetke)

Izgledali ste lepo tamo gore,- reče on.- Nekako daleko i nevažno, ali lepo.

F. Skot Ficdžerald je poznati američki pisac od onih koji su bili u Prvom svetskom ratu i pojavili se u književnosti kao izgubljena generacija. Naslov zbirke pripovedaka se može činiti patetičnim, ali je to inteligentna, ironična proza. Zbirka ima osamnaest pripovedaka, koje su nestale, neobjavljene ili potpuno zaboravljene. Tu ima kratkih priča, sinopsisa za filmove, ali se daju čitati kao pripovetke, dve pripovetke počinju skoro istovetno, ali se drugačije završavaju. Sem što se može uživati u neočekivanim tokovima priče, može se ući u piščevu stvaralačku laboratoriju. Počeo je život kao vrlo bogat mladić, velika kriza ga je ostavila osiromašenim. Živeo je raskošno sa svojom Zeldom, koja će mu biti i inspiracija, ali njihovo predavanje alkoholu njemu oslabi srce, a ona izgubi um i dobar deo života provodi u psihijatrijskim klinikama. Njih dvoje su bili inspiracija za romane, film, biografije. U početku sa svoja prva dva romana je bio slavan, prodavao je lako pripovetke časopisima. Došao je trenutak kada ga je život opteretio i više nije imao inspiraciju za dopadljive i nonšalantne ljubavne zaplete, a nove teme koje su ga opsedale su urednicima bile neprihvatljive jer oni misle da najbolje znaju šta publika želi. Tako su ove pripovetke ostale nepoznate. U njima se susrećemo sa neočekivanim kapricioznim i samovoljnim lepoticama, samoubistvom, planiranjem razvoda, umetnikom obuzetim alkoholom, tri brata koja stižu do ludnice, a četvrtog zbog njihovog bogatstva psihijatar želi da izludi da bi prigrabio novac za kliniku, bogataša koji ima šest prstiju na nozi i to izaziva zaplet na klinici gde je pred infarktom. Ponekada se prisetimo čitajući i Čarlija Čaplina i nemih filmova, sve postaje ubrzano i duhovito. Četiri puta Ficdžerald pokušava da se probije u Holivudu kao pisac scenarija i to mu ne uspeva. Nisu njegova rečenica, a ni zaplet, dovoljno jednostavni da bi se dopali filmadžijama toga vremena. Traže mu da skrati priču, promeni delove i on na to ne pristaje: tako imamo neke priče kao da su sinopsis, i one koje do danas nisu bile objavljene, ali u svakoj se da naslutiti ljubav između dvoje mladih, što ih čini intrigantnim.

- Juri li vas neki medved?

- Moja prošlost je svojevrstan medved.

- Mi iz filma nemamo nikakvu prošlost, - reče Atlanta,ublažavajući obrt u razgovoru.

- Nemate? Sigurno je sjajno biti takav. Ja imam dovoljno prošlosti za troje, ja sam svojevrsni ostatak iz vremena naglog ekonomskog procvata, živeo sam predugo.

- Svojevrsna luksuzna roba – blago ukaza Robert.

- Tako je. Za kojom nema velike potražnje.

…

- Šta ste radili?

- Trošio sam mnogo novca – potpomagao komade i pokušao da preletim Atlantik, i pokušao da popijem sve vino u Parizu – i tome slično. Sve je to besmisleno i zato je toliko zastarelo – ničega se nije ticalo.

…

On je odisao svojevrsnim gorkim veseljem, kao da ga je život bacao unaokolo tako bezobzirno da mu je sada draže da stoji malčice po strani i da pita šta je sledeće.

…

Bio je od onih Amerikanaca koji kao da su preostali iz vremena kada je postojala krajina, i odlučio je da hoda, jaše ili leti po toj tankoj liniji što razdvaja ono neistraženo i preteće od bezbednog, toplog sveta. Ako takav svet uopšte postoji.

…

- Vi ste jedini znani par koji se nikad ne svađa u javnosti, ni pod kojim uslovima.

- To je najopasnija vrsta – primeti Beker. – To znači da se svađaju kod kuće. To je porok kao potajno opijanje. Ako se supružnici ne svađaju u javnosti, to znači da iz svađe ne mogu da izvuku pun ukus surovosti osim ako su sami.

Vesna Šejić