Skip to content. | Skip to navigation

Personal tools

Navigation

You are here: Home / ŠTA? / Frenk Dž. Lečner, Džon Boli – Kultura sveta (studija)

Čitaj

07. 02. 2022. u 18:20h Beograd, Srbija

Frenk Dž. Lečner, Džon Boli – Kultura sveta (studija)

Dž. Lečner F., Boli Dž., Kultura sveta, Clio, Beograd, 2006.

Frenk Dž. Lečner, Džon Boli – Kultura sveta (ilustracija)

 

Kultura sveta je globalni, karakteristični, kompleksni i dinamični fenomen.

Budući da ih vode globalne ideje i norme, ljudi se na sve sličniji način predstavljaju kao drugačiji.

Kultura sveta liči na sve tešnju simboličnu ludačku košulju.

Neoliberalizam je oruđe vlasti koje sprečava ljude da sami odlučuju kako će živeti.

 

Frenk Dž. Lečner i Džon Boli su na Oksfordu napisali antropološku studiju Kultura sveta – Začeci i ishodi - u kojoj se bave složenošću i protivrečnim odnosima da bi se svet uveo u organizovan sistem i time se sprečile zloupotrebe ljudskih prava. Prvi primer su Olimpijske igre koje svojim trajanjem u sportu nameću stroga pravila poštovana širom sveta i mogućnosti da se prate na širokim prostorima. Šah je takođe određen strogim pravilima i samo tako se igra po svetu. Radi racionalizacije i globalizacije školstvo se relativno uniformiše po stepenima obrazovanja, uvažavanja diploma bez obzira na razlike programa i političkih poruka koje se u pojedinačnim zemljama sprovode. Bankovni sistem je radi mogućnosti razmene roba i vrednosnih papira univerzalizovan. Avio saobraćaj se takođe ne bi mogao sprovoditi bez poštovanja organizovanog zauzimanja prostora. Organizovane su međunarodne institucije kao Ujedinjene nacije, UNESKO, Međunarodni monetarni fond i niz organizacija koje brane prava država i pojedinaca, makar se dešavalo da mnoge odluke usled prevlasti velikih sila nisu uvek sprovodljive. Nevladine svetske organizacije se bave specifičnim problemima koje ne podrazumevaju brigu o toku kapitala, zaposlenosti radne snage, nego pre svega interesu stanovništva sveta i svojim radom nameću vladama probleme koji se moraju rešavati, očuvanje životne sredine, odbrana ženskih prava, rodna ravnopravnost. Sa obzirom na mekdonaldizaciju i kokakolizaciju sveta i imperijalnu politiku Amerike, kulturu kojom se ta politika nameće, Francuska je 2001. godine počela da sprovodi čišćenje jezika od upliva engleskog. Sprovodi se program kontrakulture, organizuju se institucije koje će širiti frankofonski uticaj. Pentokostalizam je sistem crkvenih organizacija, sa čitanjem Biblije na drugi način, koji ide od Južne Koreje do Švedske diljem sveta. Deluju kao sekta, ali zavisno od kulture u koju ulaze prilagođavaju se obredima i načinima verovanja bliskom stanovništvu sa šamanizacijom, ali i pesmama koje dovode do transa. Postoje studije gde se tvrdi da je to proizvod Amerike i služi opet uticajima prevlasti nad svetom. Islamizacija je odgovor na globalizaciju njima neprihvatljive kulture. Sve počinje sa ajatolahom Homeinijem i širi se na raznovrsno i agresivno organizovanje što je iskomplikovalo odnose u svetu i suprotstavilo se razvoju svetske kulture, da se i ne govori o opasnosti ratnih delatnosti. Međunarodno krivični sud je mukotrpno osnovan da bi zavladali zakoni na svim teritorijama gde se vrše drastični prekršaji. To još nije deo svetske kulture jer Amerika ne pristaje da sud osuđuje njihove građane. Tako se sa pravom može na nekim ugroženim teritorijama misliti da je to nezakoniti sud koji samo nekima presuđuje. To su osnovne teze u ovoj studiji koja je napisana kao klasični udžbenik sa uvodnim nabrajanjima problema, razradama sa zaključcima, tabelama, obimnom bibliografijom, spiskom skraćenica, indeksom spomenutih imena.

 

Sama osnova globalne ekonomije je deo kulture sveta.

Poput kapitalizma, i neprijateljstvo i politička međuzavisnost su kulturološki oblici.

Moćne zemlje su nastojale da stvore nacionalnu kulturu koja bi odgovarala interesima vladajućih grupa što je stvaralo kulturološku razliku u svetu.

U savremenim društvima organizacije nisu osnovane da bi rešavale probleme, već su to institucije na koje se spolja vrši pritisak da primenjuju praksu koja se definiše kao „racionalna“.

 

Vesna Šejić