Gabrijel Garsija Markes - Nisam došao da držim govor (govori)

U toku od sto godina izgubili smo najbolje ljudske vrline iz XIX veka: grozničavi idealizam i davanje prednosti osećanjima: strah od ljubavi.

…

Tako smo stigli do tačke na kojoj možemo samo da preživljavamo, ali još ima naivnih duša koje Sjedinjene Države gledaju kao spas, uvereni da u našoj zemlji nema više čak ni uzdaha s kojim bi se moglo umreti na miru.

U knjizi Nisam došao da držim govore se mogu pročitati dvadeset i dva nastupa Gabrijel Garsije Markesa, nobelovca iz Kolumbije, a kasnije čoveka sveta jer je njegov roman Sto godina samoće u trenutku jednog od njegovih govora-zahvalnica bilo pedeset puta po milion čitalaca. Branio je časti svoje zemlje, Latinske Amerike, Kariba, svojim delima, javnim delatnostima, novinarskim tekstovima, tako je i počeo da piše, otvaranjem Fondacije za novu latinoameričku kinematografiju na Kubi. Nije se libio da mu prijatelji budu diktatori iz tih zemalja, na primer Kube, dok su za vreme njegovog boravka mnogi pisci trunuli po zatvorima. Knjiga počinje njegovim govorom u Narodnom muškom liceju čiji je bio đak i nastavlja se nizom javnih nastupa na kongresima, dodeljivanju nagrada, pa i one Nobelove, skupovima i situacijama gde je težina njegove slave mogla biti važna. Šokirao je predlogom da se u španskom jeziku ukune pravopis i pojednostavi gramatika, ne bi li svi koji govore i pišu tim jezikom načinili veliku jedinstvenu kulturnu i političku silu. Predlagao je i da se legalizuje droga da bi Kolumbija mogla da se oslobodi terora kriminala. Govorio o značaju novinarstva koje se zasniva na starinskim redakcijama gde se uči kroz razgovore i druženja i stiče se znanje, a ne na velikim školama koje čine nevešte profesionalce i poslušnike. Osnivao je kurseve širom Latinske Amerike na kojima se talentovani novinari koji imaju tri godine prakse oslobode i usavrše u saradnji sa autoritetima od pera, i sam je bio predavač; a časopisi su plaćali kurseve svojim polaznicima. Čak je u jednom od nastupa ispričao kratku priču koja kroz stvaralački proces neće ličiti na sebe, njegova kreativna maštovitost je poznata. Ovaj skup govora bi mogao da se posmatra i kao udžbenik retorike u naše vreme gde se toliko sa govornica nevešto brblja da se ništa ne kaže; Markes je bio koncizan i uvek zanimljiv iako je nerado izlazio na podijum što i naslov govori.

Mnoge evropske vođe i mislioci verovali su, isto onako detinjasto kao starci koji su zaboravili vesele ludorije svoje mladosti, da nije moguće imati drugačiju sudbinu nego što je živeti od milosti dva velika gospodara sveta.

…

Jutros sam u jednom evropskom časopisu pročita vest da nisam ovde. To me nije iznenadilo.

…

Kolumbija je u XX vek ušla sa gotovo pola veka zakašnjenja zahvaljujući svojoj poeziji.

…

Simon Bolivar , očajan zbog svih saveta i nametanja je rekao: „Pustite nas da na miru proživimo svoj srednji vek.“

…

Verujem da bi život svakog od nas bio bolji kad bi svako od vas uvek u svom ruksaku nosio po jednu knjigu. (obraćajući se vojnicima)

…

Italijanski pisac Đovani Papino razbesneo je četrdesetih godina naše babe i dede otvorenom rečenicom: „Amerika je sačinjena od otpadaka Evrope“. Danas ne samo da imamo razloga da pomislimo kako je bio u pravu, već i, što je još žalosnije, da smo sami za to krivi.

Vesna Šejić