Goce Smilevski - Sestra Sigmunda Frojda (roman)

Makedonski pisac Goce Smilevski je dobio za roman Sestra Sigmunda Frojda nagradu Evropske unije za književnost. To je roman hronika Beča do Prvog svetskog rata i saga o Frojdovoj porodici. U prvom licu nam pripoveda Adolfina Frojdova sestra, a njih je bilo sedmero, još jedan brat i pet sestara. Još je otac koji je dve godine stariji od ženinog oca odlučio da ih uvede u hrišćanstvo, iako je u slobodnim časovima čitavo Talmud. Priča počinje i završava se u nacističkom logoru gde su se našle četiri sestre čekaju da ih uvedu u gasnu komoru. Brat koji je mogao da bira koga će izvesti iz okupiranog Beča, odvodi svoju ženu, decu, ličnog lekara i njegovu porodicu, dve sluškinje, omiljenu pudlicu, ali ne i sestre. U tom kratkom vremenu naša junakinja prolazi kroz svoj život jer na kraju će utvrditi da je smrt kraj sećanja.

Pisac je pomno proučio na samo Frojdovo delo koje sestra često citira, nego i dela tada prisutnih mislilaca. Tako smo došli do kulturne klime koja je formirala junakinju i njenog brata. Na suprot teoriji psihoanalize su izložene ideje doktora Getea, glavnog psihijatra u Gnezdu, prvoj duševnoj bolnici u Beču, u kojoj su dragovoljno otišle Klara sestra Gustava Klimta i Adolfina, povređene majkama koje su ih zlostavljale, društvenom situacijom u kojoj za njih nema drugog mesta nego da budu udate i gaje decu, što im se nije desilo, nema posla kojim bi mogle da osmisle svoje živote. Sedam godina su bile u klinici i to je piscu pružilo priliku da detaljno opiše vrste ludila, i da u takva saznanja unese sudbine značajnih ljudi koji su prešli liniju razuma: Ničea sa citatima i  pesmom, Šopenhauera sa odlomcima, Van Goga i njegova dva poslednja pisma bratu pre samoubistva na klinici, kao i odlomke iz Starog zaveta. U romanu se nailazi i na esejistička razmišljanja junakinje o Belinijevoj Madoni sa Hristom u naručju i Direrovoj Melanholiji, slikama koje će simbolizovati njene zloslutne poraze i patnje. Zahtevan, složen roman, vredan svake pažnje.

Moramo da odbacimo ideju o planu izlečenja psihotične ličnosti – možda zauvek, a možda tek privremeno, dok ne pronađemo neki bolji prilagođeni put.  (Sigmund Frojd, Nacrt psihoanalize)

…

Brat mi je napisao da svaki čovek ostaje „dete svoje epohe, čak i u pogledu njegovih ličnih svojstava“. Moglo bi se reči da je i svako pojedinačno ludilo dete svoje epohe, ali i da su lična svojstva ludila u svim epohama ista.

…

Šta s tim što znamo da se Zemlja vrti oko Sunca i da nismo centar univerzuma? Šta s tim što znamo da smo nastali od majmuna? Šta s tim što smo svesni da smo potpuno nesvesni? To ništa neće promeniti. A šolja sa vodokotlićem – pa zar treba da napominjem koliko će to mnogo promeniti ljudski život. ( doktor Gete)

…

-          Ne plašiš se. Svoj stav o nepostojanju besmrtnosti iznosiš sa takvom ravnodušnošću kao da si potpuno uveren u svoju besmrtnost.

-          Ne razumem šta tačno hoćeš da kažeš.

-          Hoću da kažem da govoriš o prestanku postojanja kao da  nas sve osuđuješ na to, a izuzimaš sebe. U tvom glasu postoji nešto što kaže – da ne postoji besmrtnost, svi ste smrtni, osim mene. Hladnoća kojom im dosuđuješ prekid postojanja govori koliko ti veruješ da ćeš ipak nastaviti da živiš. ( dijalog Frojda i Adolfine)

Vesna Šejić