Goran Gocić – Čovek iz nehata (roman)
Gocić G., Čovek iz nehata, Laguna, Beograd, 2021.
Nas je istorija iznurila.
…
Bogomolje su se zidale i nizale u zemljama s puno ožiljaka ili zaostataka, koje su izbegaveale suočenja, utehe radi.
…
Novo doba je zapamćeno po nestašici nafte, struje i kafe, a dostupnosti heroina.
Dva gastarbajtera se nalaze u avionu na putu u Majčicu Es. Potpuno su različiti, Bratac Britanac je tu i tada dobio nadimak i Vuk Grgurević je sebi preuzeo ime istorijskog junaka, Zmaja Ognjenog Vuka, čovek podzemlja kome je prinudna deportacija spasla glavu. Roman Gorana Gocića Čovek iz nehata je zasnovan i na razlici ta dva karaktera. Bratac Britanac je novinar En-Bi-Sija u Americi i vraća se pozvan od oca na samrti, sa kojim je od šesnaeste godine u stalnom sukobu jer je ovaj ušao u drugi brak i ostavio ih u siromaštvu. Očeva biografija oslikava uspehe i padove, pa opet uspehe poslovnog čoveka u Nemačkoj iz tih vremena lutanja – posrtanja ekonomije Majčice Es. Dobar deo romana je njegov unutarnji monolog sa gađenjem prema svim slabostima oca - domovine. Preispituje se, sam je sebi groteska, premišljajući nije postao čovek od akcije, sve mu je komplikovano, zamorni nezreli intelektualac. Vuk je čovek sa sloganom nikad se ne zna, i sve što dođe, ma koliko bilo pogubno, je deo slobode. Radnja je u nekoliko dana, možda dva, kada Vuk Bratca odvlači u provincijsku mehanu, na doček Nove godine, gde sa svojim ratnim veteranima pravi terevenku sa ruskim prostitutkama. Rasipa novac, a kada mu uzmu sve u pijanstvu i polusvesti, on dolazi sa svojim ratnicima kao vitez sa oklopom na belom konju i ruši javnu kuću, ubija gazdu i pronalazi blago i oslobađa od zla zanosne Ruskinje. Čekaju ga avanture u Mađarskoj. Osnovna tema je opis Majčice Es koja se zaglibljuje u devedesetim godinama kada tri hiljade ludaka povedu narod u krv i blud. U to vreme se počelo patiti od kolektivne amnezije, kao i otac Bratca, gubi se jezik, izmišlja se neki uprošteni novogovor zasnovan na zamuckivanju. Bratac oseća od dolaska suvišnim i neprihvatljivim sve pristojnosti, kulturne navike koje je stekao. Neprilagođenost ga tišti. Prolazeći kroz peripetije sa Vukom shvata da mu štedljivost, karijera, vernost, osećajnost nisu više potreni. Sve odbacuje, ostaje ovde i raspušta se, pronalazi balkanskog sebe. Tako iz tog mračnog romana dolazimo do srećnog završetka, ako smo spremni da to tako shvatimo, iako je Stradija piscu uzor. Ako su stanovnici Majčice Es zaostali u razvoju, pisac tome suprostavlja berhardovsku dugačku rečenicu, bogatstvo jezika i pesničko nizanje nezadovoljstava, kao u našoj kletvi, nabrajalici, tužbalici.
Najsigurnije je imati razrovan put, kuću bez fasade, grbavu ćerku, odbojnu izboranu i pogurenu glavu.
…
Srbima je primarna svrha da budu žrtve nekog podlog potkusurivanja, nezaslužene kazne, nepotrebnog rata, haotične bitke, krvne osvete, besciljnog društvenog eksperimenta, teškog vremena, okrutnih zakona, grozne sudbine.
…
Ovde niko ništa nije izmislio, ni u čemu briljirao, ništa pošteno zaradio, pokazao ni najmanji trag moralne superiornosti, samo sebičluk i nagon za otimanjem.
…
Opšili smo i sa nebom i sa zemljom, kleli smo i volju i sudbinu, okretali i ka Istoku i Zapadu, plašili se i daljina i blizine smrti, vazda ostajući odrođeni – siročad, neverne Tome, izopštenici, preobraćenici i izdajnici.
…
Devedesete su nas oslobodile viškova: supružnika, stanova, ušteđevine, zlatnog nakita, srebrnog voznog parka. Većina ukradenih mercedesa završavala je tih godina u Albaniji.
Vesna Šejić
