Goran Petrović – Papir (roman)

Ako imamo u vidu veličinu sveta – onda je književnost, sve što je dosad napisano, tek citat izdvojen u pokušaju da se objasni suština ljudskog roda.

…

U slučaju da se ispostavi da neko od njih nema dara, bilo bi mu otpisano: „A šta vi kažete da mi vama plaćamo da se manete stvaranja?“

…

Želeo je da napravi vitraž ne samo onako kako se to od njega očekivalo već kako to on od samog sebe očеkuje.

Zlim vremenima treba bajka. U svet naše književnosti je ušla postmoderna na velika vrata sa „Hazarskim rečnikom“ Milorada Pavića. Sve je metafora ili metonimija, kako su mudrovali tada analitičari i teoretičari. Teme su zaumne: neočekivane, neodoljive i tragične ljubavi, smrt kao fatum i uvek neobična, zle i tajne sile. Niz istorijskih napomena za koje bi vam trebalo da prelistate tomove i shvatite da su samo povod za fikciju. Koliko se nekada Goran Petrović opirao da liči na Pavića, ipak je u tom stilskom maniru. Fabula mu je hronološka i tu je Pavić otišao dalje u svojim izmišljanjima. Čik prepričajte „Hazarski rečnik“, razliku između tri knјige, treba vam da zapisujete i analizirate. U majstorskom romanu „Papir“ nailazimo na napuljsku kraljicu iz trinaestog veka, u ljubavi nezajažljivu i sklonu da svoje trenutne ljubavnike posle upotrebe usmrti. Kad prolazi kroz male gradove majke kriju svoje sinove da ih ona ne zapazi. Jedan joj je odoleo i ona kreće na veliko putovanje sa stotinu vojnika, velikom svitom i deset pesnika po specijalne listove papira na kojima oni treba da napišu ljubana pisma kojima će osvojiti prkosnika. Prilika je piscu da opiše spisateljski ceh i sve njihove nedovoljnosti i grehe. Od pijanaca, žderonjа, lenčugа, udvorica, svi su opisani karikaturalno, da nam slučajno ne padne na pamet da je to i razračunavanje sa savremenom književnom scenom. Samo jedan je odvojen i opisano mu je da odrastanje i greh nesavršenosti plati glavom. Postoje tu i tada dve manufakturne marke koje se bave proizvodnjom papira. Papir se pravi od krpa i krpari su jedanaest godina bili u ratu oko prikupljanja, vreme kuge je bilo najplodnije. Jedna forma se ističe visokim cenama, a druga se prodaje samo onima koji imaju dara, čak i papi neće prodati ni list ako procene da nije sposoban da zadovolji njihove visoke kriterijeume. Uz kraljicu i njenu neobičnu ličnost, upoznajemo i druge upečatljive junake. Onaj ko ima zanat i pravi papir je kao lik u službi đavola, pogrbljen, slikovit i radi čak i kada ga ne plaćaju i ponižavaju. Slepi procenjivač papira je na svoj način vidovit. Bajka obećava tajanstvenost i ovde mora nevin da strada. Poseban je brižljivo birani jezik sa latinskim nazivima. Zanatska vragolija. Roman je nagrađen i to u vremenu kada se piscu bližila samrtna postelja kao da se roman prenosio u život.

I još slepi čovek reče:

Pazite kud idete!

I kao za sebe promrmljavši:

Baš zato što mislite da sve vidite.

Vesna Šejić