Grejam Grin - Ministarstvo straha (roman)

Idealisti ne vide krv onako kao što je vidimo vi i ja. Oni nisu materijalisti. To je za njih sve statistika.

…

Neprijatno je osećanje kad čovek otkrije da uliva drugima užas: nije ni čudo što novina takvog osećanja opija neke ljude.

…

Nijedna knjiga o pustolovinama koju čovek čita dok je dečak nema nesrećan kraj. A takođe ni u jednoj od njih nikoga nije uznemiravalo osećanje samilosti prema poraženoj strani.

…

Čovek ne može da voli čovečanstvo. Čovek jedino može da voli ljude.

Grejam Grina (1904-1991) je čuveni engleski pisac po čijim romanima su snimljeni slavni filmovi. Ministarstvo straha je špijunski triler sa radnjom za vreme Drugog svetskog rata u Londonu koji iz noći u noć bombarduju. Ljudski život nema izvesnost, mnogi ginu, o tome je teško voditi statistiku, a ipak se policija bavi značajnom špijunskom pričom. U dve trećine romana pratimo Artura Roua u niz neočekivanih situacija i nije nam jasno o kakvoj se špijunaži radi. Osnovni princip koji vodi glavnog junaka i tok radnje je samilost. Takav osećanje u tim vremenima nismo očekivali i analiza tog osećanja čini kvalitet i neobičnost romana. Akcija nikada ne izostaje. Rou je ubio svoju bolesnu ženu jer nije mogao da podnosi njenu patnju. Osuđivan je, strpan u ludnicu, u zatvor i na kraju oslobođen jer su i prema njemu saosećali. Roman prati ljubavnu priču koja se čak završava srećno ako to dvoje izdrže da čuvaju svoje tajne koje bi uništile osećanje: Izgledalo mu je da, na kraju krajeva, čovek možda i preuveličava vrednost sreće. Tim zaključkom Roua se i završava roman. Nailazimo na sliku vašara, veliki kolač u kome se nešto krije, čovek koji preti, pet ubistava, brata i sestru koji su potpuno slični i izbeglice su iz Beča, bombardovanu kuću, gubitak pamćenja, tajnu sesiju prizivanja mrtvih, fiktivno ministarstvo straha, još jedno zatvaranje u ludnicu jer ako te zatvore teško je dokazati da stvarno nisi lud. Na kraju ministarstvo straha postaje mnogo širi pojam jer svako ko voli podleže strahu. Učestvovanje u špijunaži doktora nije postignuto ucenom nego njegovim idealizmom pokupljnim iz Tolstojevih citata. Dama se uključuje u zaveru jer je tako važna i nije svesna razmera događaja. Opisi vrtova i srušenih kuća, kontrasti koji podsećaju na život u miru i razorne slike rata, složena osećanje junaka čine roman širim nego što očekujemo od akcionog trilera, često metaforom.

U današnje vreme morate biti spremni da se sretnete sa zločinima…svuda. To oni zovu – imati ideale. Čak će govoriti o ubistvu kao vrhuncu milosrđa.

…

Rat je nalik na rđav san u kome se poznati ljudi pojavljuju prerušeni u strašne i neuspele maske.

…

Jedino ako je dobar čovek, ubica se može smatrati čudovišnim.

…

Zavoleti trenutno, kao po naređenju, neko nepoznato lice koje se pojavilo noseći sa sobom dvadesetogodišnje pravo na ljubav – to bi bilo nemoguće.

…

U ovom ratu postoje razne ideologije. Recimo, čovek koji misli da je zlato zlo…njega naročito privlači nemački ekonomski sistem. A ljudi koji su godinama govorili protiv nacionalizma…eto, sad pred njihovim očima iščezavaju nacionalne granice. Panevropa. Možda ne baš onakva kakvu su oni zamišljali.

…

Mogao je donekle da shvati snagu, ljupkost i privlačnost nihilizma – stanje u kome čovek ni za šta ne mari, ne priznaje zakone, ne oseća ljubav. Život postaje jednostavan.

Vesna Šejić