Gžegož Latušinski - 100 savremenih poljskih pesnika (antologija)

Na dnu pakla

ljudi kuvaju kiseli kupus

i rađaju decu (Andžej Bursa)

…

kamen u ruci i u glavi varvara

to nije više istorija

to je naš današnji dan (Gžegož Latušinski)

…

Kažu da se opet nešto loše dešava sa našim svetom.

Desetkuju nas tajanstvene epidemije

i osećaj nestanka smisla postojanja. (Marek Skvarnjicki)

Uvek smo imali sreće sa prevodiocima poljske poezije, dobro je što ovoga puta to prevod Poljaka, koji je studirao poljski, češki, bio u Zagrebu i Beogradu na studijama našeg jezika, radio kao ataše za kulturu u ambasadi Poljske u Beogradu deset godina. On je birao i prevodio poeziju svoje generacije, on intimno, a sam pesnik, oseća lepotu i značaj pesama. Poljska nije postojala kao slobodna zemlja skoro dva veka, bila je razdeljena između Rusa, Austrije i Pruske. Imali su svoje tajne fakultete, čak i fakultet vojnih veština, crkvu, poeziju i kulturu koja ih je nacionalno održala. Pozorište je takođe bilo bitno, čak dugo vremena lutkarsko pozorište. Na teritoriji današnje Poljske je živela najveća zajednica Jevreja u svetu. Dijalog sa Starim zavetom, kao i sa Novim je tema mnogih pesnika, zavisno od toga kome narodu pripadaju. Krakov i Lavov su bili centri evropske jevrejske kulture. Rodoljublje, prolaznost života, moral i nemoral, sudbina čoveka su najčešće teme. Ljubavne poezije je najmanje, a humor je prisutan samo kao ironija i cinizam. Metafora je jasna, a simbol precizan. Koliko im je poezija bila važna može se razumeti po tome što svaki pesnik, sem onih tragičnih koji su kratko živeli, ima po dvesta zbirki pesama i sva moguća priznanja, prevode na evropske i razne jezike. Skoro svi su pisali i drame, što govori o složenom pozorišnom životu. Ovo je prva knjiga i možemo očekivati nastavak.

Kakva je sreća da se ne može doživeti to,

kad spomenik tebi podižu, heroju,

a ubica na nadgrobnoj ploči cveće polaže. (Kšištof Kamil Bačinjski)

…

Zaboravljaju da je/ savremena poezija/ borba za dah (Tadeuš Ruževič)

…

Probudi se dušo, gde si?

Možda si se sakrila u staroj pegli

I mirno peglaš što ti podmetnu.(Julija Hartvit)

…

Nikome nije dobro u četiri ujutru.

Ako je mravima dobro u četiri ujutru. Ako

-čestitam mravima. I neka dođe peti sat,

Kad treba živeti dalje. (Vislava Šimborska)

…

Metak koji sam ispalio iz malokalibarskog oružja

uprkos pravilima gravitacije

obleteo je zemaljsku kuglu

i pogodio me u leđa

kao da je hteo da kaže

da nikome ništa

neće biti oprošteno. (Zbignjev Herbert)

…

Sveštenici imaju problem

na granici etike i računovodstva

kako postupati sa srebrnjacima

koje im je Juda bacio pod noge. (Zbignjev Herbert)

…

O slatka ironijo,

Častili su me razonodama

Ujutru vešanje,

Uveče ples. (Ježi Gužanjski)

…

Ja sam sve čega nema

kapija bez vrta. (Kristina Malobencka)

…

Funkcija poezije

Poezija ne može biti otrgnuta od života

Poezije treba da služi životu

Domaćica mora:

da izbriše prašinu

izbaci đubre

pomete ispod kreveta

istrese tepih

nahrani dete

ode u radnju

zalije cveće

natopi peć

pripremi ručak

opere lonce

spere čaše

opere pelene

sašije pantalone

prišije dugme

zakrpi čarape

upiše troškove

i još

da uradi

hiljadedrugihstvariokoimanemamopojma

i nakon toga lektira velikih romantičara

i na spavanje. (Andžej Bursa)

Vesna Šejić