Herbert Džordž Vels - Vremeplov (roman)

Snaga je proizvod potrebe; sigurnost obezbeđuje slabost.

U salonu uz kamin, osvetljeni sa više svećnjaka učeni prijatelji raspravljaju o aksiomima geometrije. Putnik kroz vreme je glavna ličnost romana, pronalazač, i u razgovor unosi pored dužine, širine i visine i kategoriju vremena i onda sve vrednosti postaju relativne, eto nam Ajnštajna kakav je potreban piscu naučnofantastičnog romana Vremeplov. H. Dž. Vels (1866-1946) je jedan od prvih pisaca tog žanra, a njegov roman će naići na niz pandama u romanima iza njega, filmovima i serijama. Naučna fantastika, ako pripada vrednoj književnosti, uvek uz neobične zamisli ima i satirični ili filozofski odgovor na dileme svoga vremena. Vreme racionalizma je sledilo uverenje da čovek može da savlada sve prepreke u prirodi i onda će živeti srećno i neopterećeno. U ovom romanu Putnik kroz vreme svojim vremeplovom stiže u godinu osam stotina i dve hiljade sedamsto i prvu naše ere i zatiče svet podeljen na nadzemne ljude Eloje, detinjaste, srećne, priglupe, vegetarijance, sitne, lepe i nesposobne. Nasuprot njima su Morlaci, bića mraka, fizička snaga toga sveta, opasni, skoro providni, uvek u mraku, pod zemljom gde upravljaju mašinerijama koje pokraću život, mesožderi, te kako su nestali resursi mesa oni jedu Eloje. Moraju da ih hrane iz svoje potrebe, snalažljiviji su i napadaju kada su mračne noći bez mesečine. Jaz je stvoren dugim i skupim visokim školovanjem bogatih, širenjem njihovih ustanova i primamljivošću njihovih prefinjenih navika. To će učiniti da razmena između dve klase, mešanje putem braka, koje danas usporava društveni raslojavanje naše vrste, postane sve ređe. Tako da na površini ostaju oni koji imaju da uživaju u udobnosti i lepoti a ispod površine su oni koji nemaju – radnici koji se stalno prilagođavaju uslovima rada. Eloji su sve smislili, očistili prirodu od korova, štetočina, bolesti, napravili idealan grad, veliki muzej i kada više nije imalo šta da se smišlja, počeli da uživaju i generacijama zaostali, postali nepismeni i prestali da razumeju kako njihov svet funkcioniše. Morlaci su radili, popravljali mehanizam, morali da misle, na kraju se hrane svojim gospodarima. Mračna slika budućnosti, koja se još više degradira kada Putnik ode još neke hiljade godina unapred i zatekne ugašenu planetu. Vels se poziva i na Darvina o kome i mi danas raspravljamo. U ovom romanu sagledavamo način mišljenja jednog vremena, veliki ratovi će doći tek iza toga.

Putnik kroz vreme je bio isuviše pametan da biste mu verovali.

…

Videvši spokoj i sigurnost života ovih ljudi, pomislio sam da je ta sličnost među polovima u stvari nešto što bi se, na kraju krajeva, i dalo očekivati, budući da su snaga muškarca i nežnost žene, institucija porodice i razlike u zanimanjima – puka potreba razdoblja fizičke sile.

…

Zaključio sam da ovde već godinama nije bilo nikakve opasnosti od rata ili pojedinačnog nasilja, niti od divljih zveri; nije bilo nikakvih teških bolesti koje bi zahtevale jaču konstituciju, nije bilo ni potrebe za radom. Za takav život, oni koje mi nazivamo slabima, sposobni su podjednako dobri poput jakih, i u stvari nisu slabi. Čak su i sposobniji od jačih, budući da je onim snažnim smetala energija za koju nema ventila.

…

Nema inteligencije tamo gde nema promene i potrebe za promenom. Pameću su obdarene samo one životinje koje su prinuđene da se suočavaju sa velikom raznolikošću potreba i opasnosti.

Vesna Šejić