Hesus Ferero - Belver Jin (roman)

Težio je da bude dobar zakonodavac, ali za to je, mislio je on, bilo pre svega potrebno biti dobar glumac, čovek od pozorišta.

…

Mačevanje je zadovoljstvo bogova.

Hesus Ferero je španski pisac, značajan i poznat, saradnik u scenariju sa Almodovarom. U ovom romanu se opredelio za istorijsku, mističnu fabulu gde se radnja odvija u Šangaju i podređena je opisom sekte Nenufar. Blizance Belver Jin i Nitija Jang je rodila vlasnica javne kuće i tamo su i odrastali. Otac je bio trgovac engleskim lekovima, a u trenucima krize i opijatima. U jednom trenutku je kćerku uvukao u brak sa poslovnim partnerom, Englezom sklonom muškoj ljubavi. Ona sa bratom beži i smešta se u Šangaj, nalazeći im zaljubljenog zaštitnika, gde rađa i Goela sina koga je začela u jedinoj intimnoj noći sa Englezom . Nitija je lepotica, enegantna, tajanstvena, fatalna, sa hladnom pameću. Postaje u jednom trenutku vodeća ličnost sekte, ali uslov koji treba da ispuni je da ubije muža i sina jer oni nisu Kinezi, a sekta se bavi čistoćom nacije. Nižu se spletke, tajanstvene veze, osvete. Brat je pred svetom njen sluga, i na kraju nismo sigurni ko je od njih dvoje vukao konce. Naslov romana je ime brata, i to nas tek na kraju navodi na razmišljanje šta smo razumeli iz cele priče. Njihova veza se zasniva na odbijanju i privlačenju i na kraju zabranjenoj ljubavi. Ambijent romana je egzotičan, sa vilama, vodom, vrtovima, pritajenim svetlima. Na kraju kad njih dvoje iza niza ubistava pobegnu u Kini, počinje revolucija. Radnja romana je stalno zasnovana na dvostukom dnu i želji za apsolutnom vlašću nad ljudima oko sebe. Niz tajnih ljubavnih snova, zabranjenih strasti, gubitaka, zavođenja, pića, opijuma dovode čitaoce do neočekivanih obrta.

U doba kada ga je sve počelo da ga zamara, blizina te žene pomirila ga je sa životom, ali, istovremeno, naglasila u njemu bolesnu želju: da umre nasilnom smrću, ostavljajući za sobom oreol legende.

…

-    Da li si čuo za antičkog pisca po imenu Sofokle?

-    Ne – odgovori Jin.

-    Pa on je bio veoma hvaljen za to što je izuzetno dobro umeo da tumači princezu po imenu Nausikaja.

…

Nastavila je da se posmatra u ogledalu. Nije bilo ljubavi u tom pogledu, bilo je tačnosti, istančanosti, i pomnog proučavanja. Zašto joj je tako teško da se pomiri sa snom? Ne spavati znači ne živeti, i ništa nije tako nalik na agoniju kao nesanica, pomisli za sebe Natija.

…

U Makau je sve poprimilo dimenziju sećanja, i zato što su ulice imale isti značaj koji obično imaju u snovima; zato sam hteo da idem odande, jer mi se na kraju činio kao grad iz snova. Tamo sam stvari osećao kao da su lišene svake stvarnosti. To me je plašilo i hteo sam da izađem.  

Vesna Šejić