Igor Perišić – Književnosti i liberalna misao [VIDEO]

Treba stvoriti uslove za istorijski napredak, ali ga ne planirati.

…

Srpska kultura 19. veka je pre svega trudom intelektualno radoznalih pojedinaca pratila razvoj evropske liberalne misli.

…

Filozofija palanke Radomira Konstantinovića je poslužila kao „biblija“ u razobličavanju navodnog srpskog nacionalizma.

Igor Perišić je u studiji Književnost i liberalna misao na početku pokazao šta bi bila osnova liberalizma. Pre svega to je sloboda ličnosti, a kroz istorijske procese se menjala i prilagođavala ideja o liberalizmu i ovde to možemo pratiti. Kad je nastupilo vreme zla, fašizam i socijalizam liberalne ideje su bile ugrožene. Kasnije liberalne slobode bivaju ugrožene kolonijalizmom i neokolonijalizmom. Multikulturalnost će za Žižeka biti kolonijalna praksa izjednačavanja i podjarmljivanja kulture. U našoj građanskoj sredini su se ubrzo pojavili liberalno nastrojeni intelektualci, pored svih i Petar Karađorđević koji će kasnije postati i kralj. Najistaknutiji intelektualci i nadareni pisci predratnog perioda će biti Slobodan Jovanović i Vinaver. Oni će u samom začetku uvideti pogubnost nacionalsocijalnacizma Nemačke i socijalističke revolucionarne prakse u Rusiji koje će i izjednačiti u svojim tekstovima, kao i Hana Arent. Kada se u Jugoslaviji počela prevoditi zapadna filozofska misao, došlo je do filozofske i literarne liberalizacije. Pre svega su strukturalisti kao de Sosir pokazali raznolikost i potencijale i neevropske kulture življenja i mišljenja, egzistencijalisti su dokazali da čovek i pored apsurdnosti svoga postojanja i društvene klime u kojoj se nalazi odgovara za svoje moralne i životne odluke. Karl Poper je izjednačio egzaktne sa društvenim naukama jer sve teorije moraju da se dokažu kroz eksperiment i da se na kraju sumnja u svako dostignuće. Ni jedna misao nije imperijalna. Nikola Milošević je u analizama književnosti išao tim putem i sa tim uticajem. To je liberalizovalo situaciju i u književnosti. Autor govori o tim procesima u literaturi pre svega u delu Danila Kiše koji o zlu u čoveku pod uticajima vremena u kome je zlostavljanje dozvoljeno iz unutrašnjeg i spoljnog poriva. Dragoslav Mihajlović u pet tomova govori o zlu na Golom otoku, sa priznanjem i grižnjom savesti da je kao i svi morao priznati neučinjene grahe i potpisati obavezu da bude doušnik. Aleksandar Tišma je u Upotrebi čoveka kroz romanesknu formu opisao muke u logorima smrti, zlostavljanja posle kojih se nema snage za dalji život, pogotovo u društvu u kome Vera Kroner ne oseća razliku u odnosu na logor. Posle toga nailazimo na analizu dela nekoliko savremenih pisaca koji što tematski što formalno osvajaju slobode. Razmatra se pozicije liberalne misli u novim vremenima kada je sloboda čoveka razvojem informacione tehnologije i fizički praćena i ograničavana. Neoliberalizam i liberalna ekonomija je profit dovela u prvi plan. Školuje se za poslove koje donose novac, a kultura biva ugrožena. Postoji mogućnost da i u kurikulumima obrazovnih institucija umetnosti, kao i ostale oblasti društvene misli, ne budu predviđene. Tržište diktira pisanje kratkih i pojednostavljenih romana, kao i lake žanrovske tematike. Politička korektnost koja je u samom početku bila pozitivno zamišljena tendencija, danas postaje diktat kulturi gde se gubi umetnička vrednost. Tendencija biotehnologija da promeni čovekovu prirodu futuristički uprošćava potrebe i isključuje formirane ličnosti kojima treba sloboda. U ime liberalno formiranih društava se sprovode kolonijalizacije politike i kultura drugih i drugačijih. Sve su to opasnosti za liberalne ideje, ali autor studije pronalaze utešne ideje. U ovom trenutku kada se opet formiraju diktature bilo je potrebno pokazati mogućnosti liberalne ideje.

„Čini se da je Jugosloven Tito jedini izuzetak; možda je on raskinuo s Moskvom shvativši da bi totalitarni metodi po uzoru na ruske mogli da ga koštaju velikog procenta jugoslovenskog stanovništva“ (Hana Arent)

Vesna Šejić

Autor o studiji "Književnost i liberalna misao"