Ijan Keršo – Ličnost i moć (studija)

Zadržati moć i održavati aure vlastitog autoriteta sa sobom je nosilo neizbrisivu crtu surovosti skrivene ispod Titove srdačnosti i vedrine. Ali gruba strana njegove ličnsti nije bila vidljva na prvi pogled.

…

Nikad nije manjkalo političara spremnih da žrtvuju principe radi ukusa moći i prihoda koja ona donosi.

…

Ako su oni zaista bili tvorci istorije, to je u svakom slučaju zato što su bili proizvod jedinstveng skupa okolnosti koji je omogućio konkretno sticanje i sprovođenje moći.

…

Test za demokratske vođe: jesu li spremni da odu ako su poraženi ili ako više ne mogu da se oslone na svoju bazu podrške.

„Ličnost i moć“ je studija Ijana Keršoa o dvanaest značajnih političara dvadesetog veka koji su menjali istoriju. Saznajemo njihovo poreklo, fizički izgled, neke detalje porodičnog života. Na primer, nama će biti zanimljivo da je Tito imao pet žena i nekoliko stalnih ljubavnica. Da su te žene bile mnogo mlađe od njega, do toga da je prva Ruskinja imala četrnaest godina. Studija govori o okolnosti koje omogućuju i politički pripremaju njihov dolazak na vlast. To je skup značajnih političkih ličnosti koje su menjale svet, ali je teme ove studije splet okolnosti koje su im dale tu moć. Njihovi odnosi sa ostalim političarima na vlasti. Zablude koje su ih vodile i uspesi koji su postizali.

Lenjinu su Nemci omogućila da u toku Velikog rata prođe kroz ratišta Evrope i stigne u Rusiju da povede revoluciju. Njihov interes je bio da se usresrede na druga ratišta. Rusi će biti obuzeti revolucijom. Hitlera je lukavo sprovodio svoju strahovladu. Ideju krvi i tla je tek kasnije u govorima naglašavao kada je već glad u Nemačkoj zavladala, i na ratištima se gubile bitke. O uništenju svih Jevreja govori kasnije kada se zaglavio u ratu sa Rusima. Tada mu se više niko i da je hteo ne bi mogao suprostaviti. Iako neki istoričari tvrde da je on bio vešt u planiranju ratnih pohoda, ishodi daju za pravu Keršou da ga proglasi za neveštog planera rata. Čitajući knjigu možemo da se prisetimo političkih tokova i saznamo nešto što nam je promaklo. Kako je knjiga objavljena u Engleskoj 2022. neke zaključke je trenutno stanje dovelo u pitanje. Tvrdnja da je uspeh Gorbačova da sruši Gvozdenu zavesu je danas u toku ratnih sukoba u Ukrajini upitna. Musolini je zanimljiv jer je osećao sebe kao moćnika koji će upravljati politikom Hitlera, ali je ubrzo potpao pod negov uticaj i 1943. godine pobeđen. Kralj mu je oduzeo vlast, Nemci ga vratili, gnevni narod ga ubio na trgu. Staljinu je Hitler dao mogućnost da po cenu velikih žrtava i progona uništi fašističku moć i zadobije u pregovorima pri kraju rata veliki uticaj i moć da politički zavlada nad velikim delom Evrope.

Čerčil i De Gol su stekli vlast i uticaj u toku rata. Čerčil gubi međunarodu nadmoć već 1943. apsolutnom prevlašću Amerike, de Gol je veći deo rata bio u Londonu i nisu ga ni obavestili o iskrcavanju na Normandiju. Nije bio ni čovek koji će odlučivati u dogovorima posle rata. I Čerčil i De Gol su posle rata izgubili vlast, a nakon nekih godina opet bili izabrani.

Priča je o demokratiji i ljudima koji su svoju volju sprovodili gvozdenom rukom i bili smenjeni izborima. Adenauer je značajan jer je razorenu Zapadnu Nemačku, podeljenu na četiri dela, koju drže pobednici rata, polako pretvori u jedinstvenu zemlju, ekonomski ojačanu. Postao je političar sa ugledom među evropskim kolegama. Franko je bio takav autokrata da ga je samo smrt sklonila sa političke scene. Margaret Tačer je probila konvencije i barijere time što je bila prva žena premijer u vladi, a pri tom je iz obične građanske porodice. Do tada su to bili političari plemićkog poreka. Kao Čelična ledi sprovela je takvu ekonomsku reformu da joj to ugrožene porodice i danas pamte.

Helmut Kol je uspeo da objedini istočnu i zapadnu Nemačku zahvaljujući politici Gorbačova. Zemlja je potom zapala u ekonomsku krizu zbog različite razvijenosti privrede i političkih očekivanja. To ga je sklonilo sa scene.

Iz različito politički orijentisanih društava od fašizma, komunizma i demokratskih zemalja  ličnosti ove studije su dominantne ličnosti. Menjali su odnose u svetu svojim političkim odlukama i moći da ih sprovode. Svi su relativno dugo vladali i teško ih je bilo skloniti. Postajali su vremenom autorativni i smatrali da su jedini koji mogu da donose značajne odluke.

Za sobom su ostavili važno nasleđe u nekim slučajevima zlokobno. Oni su bili vođe koji preobražavaju stanje stvari.

…

Teško je zamisliti veću razliku u ličnosti i upotrebi moći od one imeđu Hitlera i Gorbačova. Ipak, na svoje, krajnje različite načine, Hitler u prvoj polovini dvadesetog veka i Gorbačov u drugoj, najjasnije su manifestovali značaj pojedinca u uzrokovanju epohalne istorijske promene.   

Vesna Šejić