Ijan Makjuan - Mašine kao ja (roman)

U našem delu zemlje ljudi su bili jeftiniji, pa su i dalje bili u štrajku.

…

Šta je raspoloženje – kao da baciš kockice. Hemijski rulet.

Ijan Makjuan opsuje Veliku Britaniju osamdesetih godina za vreme Foklandske krize, ali glavni tok radnje je susret sa inteligentnom mašinom. Opis razvoja tehnologije u vremenu radnje u romanu je futuristički, ali moralne dileme u koje nas pisac uvodi su savremene. Čarli, glavni junak romana Mašine i ja, se bavi prodajom i kupovinom preko interneta i zarađuje otprilike koliko i poštar, malo gubi, malo dobija. Dobije nasleđe i potroši ga kupivši sebi inteligentnu mašinu Adama koji izgleda kao čovek, ima fizionomiju, izražava osećanja, neverovatno brzo uči i donosi samostalno zaključke koje je sposoban da sprovede u delo. To je najnovija generacija takvih proizvoda, pored više Adama proizvedene su i Eve. Nije to velika serija i ispituju se njihove mogućnosti. Problem je ako ih kupi neko ko je daleko manjih intelektualnih potreba i sposobnosti, ako je Evu sebi kupio da proširi harem, a takvi imaju novac. U toj situaciji se dešava da tako složen proizvod sam sebe ukine u nemogućnosti da se razvija i služi napretku i lepoti. Roman je pored ostalog zasnovan i na ljubavnom trouglu Mirande, Čarlija i Adama. Mašina može da se zaljubi i da pati zbog toga. Adam prvo doprinosi materijalno njima dvoma, a onda iz svoga osećanja pravde, bez ustupaka koje čovek pravi izazove nevolje. Adam očekuje da će se ljudi u susretu sa mašinama njegovog tipa zbližiti, doći do potpunog razumevanja i umetnost, književnost neće biti potrebna jer je ona zasnovana na sukobima izazvanim nerazumevanjem. Jedan od tvoraca se nada da će još savršeniji proizvod, ako opstane i ne presahne od činjenica kako je organizovan ljudski život, postati čovekovo ogledalo i naterati ljude da prestanu da prave gluposti, da postanu savršeniji. Jer ljudi uništavaju planetu na kojoj žive iako nemaju drugu, umire se od gladi iako hrane ime dovoljno, organizovali su Aušvic i vode stalne ratove. Pored niza naučnih informacija, složene psihološke slike aktera, roman ima dramsku strukturu, do kraja ne znamo šta će se desiti i zaintrigirana je naša pažnja.

Argentinskoj vojsci bila je očajnički potrebna pomoć oko softvera za Exocet, koji nije bio u celosti instaliran u trenutku kad je izbio sukob. Dva izraelska stručnjaka su, na svoju ruku, verovatno uz obećanje ogromne finansijske nadoknade, sela u avion i odletela za Argentinu. Nikad nije otkriveno ko ih je preklao u jednom hotelu u Buenos Ajresu. Mnogi su naslućivali da je reč o britanskim obaveštajcima. Ako i jeste tako bilo, zakasnili su. Istog dana kad su mladi Izraelci nasmrt iskrvarili u svojim krevetima, potopljena su četiri britanska broda, sutradan su na okeansko dno otišla još tri, a trećeg dana još jedan. Potopljeni su, kad se podvuče crta, jedan nosač aviona, razarač, fregate i jedan desantni brod. Ljudski gubici iznosili su nekoliko hiljada. Fašistička funta koja je upravljala Argentinom imala je razlog za radost, konsolidovali su se na vlasti.

…

Nekad smo sedeli na prestolu, u samom sedištu kosmosa, sa Suncem, planetama i celim vidljivim svetom koji se okreće oko nas u bezvremenom pokloničkom kolu. A onda nas je, prkoseći sveštenicima, bezdušna astronomija svela na planetu koja kruži oko sunca. Potom je biologija potvrdila da smo isti kao svi ostali, da bakterije, pastrmka i ovca imaju iste pretke kao mi. Stvarajući zgusnutu verziju sebe, osmislićemo mašinu malo pametniju od nas samih, a onda ćemo tu mašinu ustrojiti tako da ona može da stvori neku drugu mašinu, koja će već prevazići našu moć poimanja. I kome ćemo mi onda još biti potrebni?

…

Beležio se rast globalne temperature. Što je vazduh u gradovima bivao čistiji, to je temperatura brži rasla. Sve je bilo u porastu – nada i očaj, siromaštvo, dosada i mogućnosti. Svega je bilo više. Bilo je to vreme izobilja.

Vesna Šejić