In Memoriam: Natalija Lazić (11. 1. 1991. – 19. 4. 2020.)
Globalna pandemija virusa COVID-19 pokosila je jednu vrednu mladu ženu, anđeoski topao glas i vrhunski talenat. Vulkan energije i duševnosti koji su osetili svi koji su imali sreće da sarađuju sa Natalijom Lazić zauvek je ugašen u ovom dobu u kome svakoliko Dobro nema vrednost.
Natalija je bila deo našeg stvaralačkog tima na nekoliko umetničkih projekata. Bila je trubadurka u predstavi o Siranu de Beržeraku. Rok star koji Čini DOBRO diljem Srbije. Primadona u šansonjerskim Bivšim stvarima. Delili smo bine, studija, probe, puteve, snimanja, pauze, bekstejdžove, hleb i vino. Planirali smo. Njen zarazan smeh više neće odzvanjati srećom zajedničkog rada.
Natalija Lazić je umela da poseduje pesme, da stane iza njih životom i svom moći svoga glasa, da oseti i prenese koren osećaja i atmosfere pesme, tako da pretrne i najtvrdokorniji slušalac. Od bluza sa delte Misisipija sa Bluesnight bendom, preko savremenih autorskih pesama i obrada sa Šta hoćeš i različitim bendovima sa asfalta Srbije, sanovite šansone Patricije Kas „Il me dit que je suis belle“ kojom je pobedila na Nacionalnom konkursu za frankofonu pesmu 2018. godine, pa sve do srpskih tradicionala sa etno grupom Đurđe, koju je predvodila. I odvela bi vas pesmom bez ikakve muke snagom mašte i radoznalosti u Pariz, Sijetl, Nju Orleans ili na Staru planinu, osetili bi miris i ukus, vrevu i pastoralu, bol i mir. Gorko je što neke od tih mentaliteta koje je osećala nije i nikada neće doživeti. Prokletstvo nadarenih.
Bina je bila Natalijina prirodna sredina. Samouverenost i samosvest momenta kada ona uzima mikrofon i bez greške vodi publiku ka vrhuncu bila je ista i u zadimljenim pijanim rokerskim klubovima i u pozorišnim salama i na daskama Doma omladine Beograda i SKC-a Niš, kao i pred hiljadama ljudi na koncertima na otvorenom. I pred kamerama, koje su opet samo par očiju, ili par miliona. Gde je preuzela odgovornost - vladala je. Inteligencijom i harizmom. Prekratko.
Prvo je obolela od leukemije, pa je smeštena u Institut za onkologiju Beograd, gde je nakon terapije citostaticima, koji poništavaju imunitet, zaražena virusom korone. U trenutku lečenja kad je morala biti potpuno izolovana od opasnosti. Izdahnula je u Zemunskoj bolnici. Sistem, i čovek u njemu!
Natalija je odlično razumela svu čar i ozbiljnost umetničke igre, istina je postajala lepota u njenoj interpretaciji. Nedostajaće.
Rastko Šejić
