Izložba „Na veslu priča“ u gostima u Pančevu

TV serija „Na veslu priča“ prerasla je iz eksperimenta za šest godina u ozbiljnu kinematografsku antologiju srpske književnosti od 80 snimljenih epizode, angažujući veliki broj autora različitih generacija u 14 lokalnih sredina, književnih scena zemlje bogate nevidljivim duhom. Devet epizoda snimljenih na Tamišu, u kojima su svoje priče posvećene prirodi sa veslom u ruci ispričali neki od najtalentovanijih pančevačkih književnih autora sa velikim su uspehom emitovane na javnom servisu RTS u jesen 2018. godine.

Redak usud spajanja lepota duha i prirode zabeležen je u produkciji Udruženja „Šta hoćeš“ okom objektiva fotoaparata direktora fotografije serije Časlava Petrovića, originalnom muzikom kompozitora Vladimira Lešića i originalnim posterima mini ciklusa akademskog slikara Zorana Mujbegovića. U foajeu Kulturnog centra Pančevo 22. februara u 18 časova  biće otvorena multimedijalna izložba posvećena seriji “Na veslu priča” koja se sastoji iz 80 umetničkih fotografija pejzaža i detalja prirode, 8 postera mini ciklusa serije, originalne muzike svih epizoda serijala, ali i pojedinačnih epizoda serijala koje će se vrteti na dva LCD monitora sa slušalicama za individualno gledanje.

Reka Tamiš u svoj svojoj lepoti snimljena sa površine vode, iz vazduha i u vodi, osam književnika koji pričaju originalne kratke priče o prirodi veslajući. Presek snažne književne scene Grada Pančeva uključuje prozaiste, pesnike i jednog strip autora. Vasa Pavković govori Centralni tok, Aleksandar Zograf otkriva Grafite praistorije, Jana Milićev Martines  Ernandez tvrdi da Nismo na moru, Slobodan Bubnjević otkriva kako se može biti Negde drugde, dok Jasmina Topić poetski sanjari o Korčuli, Nemanja Rotar je na Dvojcu bez kormilara, Dragana Mladenović secira Grad koji guta, a Vule Žurić evocira Socijalistički čamac.

Ovo je prvo gostovanje izložbe van Beograda. Po rečima Aleksandra Gajovića, državnog sekretara Ministarstva kulture i informisanja, koje je projektno podržalo seriju „Na veslu priča“: „Gotovo da svaka od ovih divnih fotografija može da bude bilbord u Beogradu i da Beograd samim tim bude lepši. Serija „Na veslu priča“, imamo književnike koji besede i lepotu naših voda, a nema lepših stvari. Ovakvi programi su nam neophodni radi mentalnog zdravlja.“

Po rečima profesora Milete Prodanovića, književnika i slikara, rektora Univerziteta umetnosti u Beogradu, i aktera serije „Na veslu priča“: „Ja sam video veliki deo ovih emisija, to su sve moji prijatelji i kolege, i ja se iskreno radujem što se „Na veslu priča“ nastavlja. I ova izložba na kojoj prepoznajem veliki broj vizura koje su meni bliske, naravno uz originalno čitanje motiva i ambijenata od strane fotografa Časlava Petrovića, to su takođe delovi nekog mog mikrokosmosa. Zato vidim ovu izložbu kao neki presek iz koga će se izroditi naredni ciklus.“

Nevenka Paunović, urednica u javnom servisu RTS mišljenja je da je reč o seriji koja je važna: „Ove lepe priče se čuju i lepote vide i van granica Srbije zahvaljujući javnom servisu. Čuvajmo prirodu i kulturu, svako na svoj način.“

Po rečima Časlava Petrovića, autora fotografija: „Nije ovo bilo lako snimanje, da je lako, ne bi nama dopalo. Čamci uzani, tesni, klate se, uskladiti sliku i njene planove, ustajati ranom zorom da bi se uhvatila neka jutarnja magla, čekati zalazak sunca...s druge strane, bilo je zanimljivo, lepo i korisno. Ono što je meni bilo zanimljivo na svim ovim snimanjima i mestima u prirodi je osećaj da ne verujem da ću ikada više uspeti da dođem na ta mesta. Trudio sam se da ih obiđem, pogledam sa svih strana, da pronađem sve važne detalje. Vilini konjici na Mlavi, bube-hodači na Peskari Čepel, stanovnici rezervata Solila, korenje drveća, listovi, ribe koje iskaču, ptice koje nadleću Tamiš, lišće koje okružuje vode, i njegove promene po godišnjim dobima, pokušao sam da uhvatim te neponovljive detalje.“

Izložba „Na veslu priča“ biće otvorena do 28. 2. 2019. godine i možete je pogledati u radnom vremenu KC Pančevo, ako ne stignete na otvaranje koje podrazumeva i koktel. Seriju i izložbu podržali su Ministarstvo kulture i informisanja i Grad Pančevo.