"Kada plivaš" – oda Boki i čežnji za slobodom [VIDEO]
Vladislava Vojnović i Dule Nedeljković u punoj „Leili“ razmatrali su dubine morske poetike autora Rastka Šejića
U veseloj atmosferi prepune kultne prodavnice ploča "Leila" na Dorćolu, reditelj i novinar Rastko Šejić je održao beogradsku promociju svoje maritimne poeme "Kada plivaš", objavljene pod okriljem novosadskog Prometeja, Matice Boke i Udruženja „Šta hoćeš“. Veče je bilo obogaćeno ocenama dva vrhunska umetnika, Vladislave Vojnović i Duleta Nedeljkovića, čije su reči dodatno osvetlile Šejićevu estetiku.
Profesorka matematike na FON-u i moderatorka večeri, Vesna Todorčević, započela je događaj rečima: "Šejićeva poema je duboko uranjanje u prirodno, u bazično osećanje pripadnosti, snažno posvećena moru kao osnovnom elementu."
Vladislava Vojnović, pesnikinja i scenaristkinja, koja je naučila da pliva u belocrkvanskom akvatorijumu, podelila je svoje duboko poštovanje prema poemi: "More za mene predstavlja naučno-fantastično emocionalno ishodište ljubavi i smisla života. "Kada plivaš" me tera ponovo na pisanje poezije, onako kako mi umetničko klizanje budi želju za klizaljkama. Ova poema ima to sveto trojstvo dramske radnje, koju su romantičari u 19. veku premestili u tu lirsko-epsku formu, sve se dešava u moru, u vreme kad se u more može ući, sa nizom radnji oko kojih se celina priče plete, a ona je pokušaj da čovek nekako preživi sa utočištem u prirodi. Rastko se u čitavoj poemi herojski bori sa samim sobom da ne kaže sve ono grozno, i da sebi i svima nama skrene pažnju na ono dobro. Osećamo svu tu usamljenost mislećeg čoveka, koji oseća, koji je ranjiv i ne može da nađe sebe među svim tim ljudima koji se guraju, na plaži i po gradu. On peva „Znaš zašto niko tvoj / ma niko dobar / nije vlasnik broda / za toliko mora da se krade.“ Jedno biće pokušava da preživi u svetu koji se uprostačio i poseljačio. Zato se tako lako poistovetiti. "
Dule Nedeljković, nekadašnji pobednik na takmičenju beogradskih osnovnih škola u plivanju na 50 metara, izneo je svoje zapažanje o poemi: "Nisam nešto ljubitelj poezije, i uopšte ne bih rekao da je ovo poema, meni je „Kada plivaš“ romančina. To je bunt, pankerska borba za oslobođenje. Ova poema je knjiga slobode, tirada otpora nepravdi, posoljena morskom vodom. Sigurno je prva knjiga poezije koju ja sa zadovljstvom otvorim i svaki put naiđem na neku dobru lajnu, poput „Čovek je čoveku čovek“."
Vladislava Vojnović je, osim razmatranja poeme, proširila svoje viđenje kroz prizmu filma: "Ova poema me direktno asocira na dva filma: prvo, "Plavo" Kšištofa Kješlovskog, na tu scenu bazena punog suza u kome Žilijet Binoš pliva da bi pobedila svoje demone i životne tragedije, a drugi je "Ambis" Džejmsa Kameruna u kome glavna junakinja na dubokom dnu mora pronalazi svoj nasmejani lik u biću dubine, dok oni nečiste savesti stradavaju. Ova poema je dokaz da je more reljefno ogledalo nas samih, jer na taj način voda iz nas izvlači sve."
Nadovezao se Nedeljković: „Ja ne mislim da ovde postoji neka tuga, ni slučajno odsustvo svesti, svi mi znamo u kakvom vremenu živimo, ne možemo oko toga da bedačimo. „Kada plivaš“ je proslava života, kritičnost duha, samoironija jer ne možeš ispraviti svet. Osećaš sažetost tih Veriga kad uđeš u Boku i izgubiš vazduh, kad Sunce nestane popodne u Kotoru, ta teskoba je meni prisutnija nego tuga i seta. Ponavljam, nije poema već romančina koja pruža otpor kao kada se trči kroz vodu.“
Autor Rastko Šejić, odgovarajući na poređenjem sa eskapizmom i sumatrizmom, istakao je: „Ne, ja nisam gazio do kolena u krvi, kako peva Vasiljev. Mi smo se borili protiv rata, čak sam za to privođen i zabranjena mi je izložba „Kako se ti zoveš?“. I nisam siguran da je rat uopšte prestao, s obzirom na zapaljivost regiona i društvenu probitačnost ratnih profitera u beskrajnoj tranziciji. Ali da, Boka može da se vidi u „Kada plivaš“ kao Sumatra, kao nužnost bega u prirodno, reset svih nametnutih realnosti. Ne u smislu bezbrižnosti, ne isključujući čula i racio, već upravo ih izoštravajući.“
Kako je profesorka Todorčević opisala poemu kao „otvaranje duše jednog revolucionara“, aludirajući na autorov društveni aktivizam u devedesetim godinama, podsećajući i na dokumentarne TV serije koje su izazvale veliku pažnju javnosti, Šejić je kratko odgovorio da piše zato što mora: „Da ne bi urlao sa krova, da ne bi pravio spisak i ubijao redom, pišeš zato što moraš, hoćeš da zamisliš bolji svet.“
Ova promocija, bogata dijalozima, različitim mišljenjima i dubokim analizama, smehom i aplauzima predstavlja neobičan događaj posvećen književnosti koji je zagrejao hladno decembarsko veče svim svojim posetiocima. "Kada plivaš" nije samo poema o moru; ona je poziv na buđenje, introspekciju i slavlje života, čime je Rastko Šejić pokazao da morska širina može obogatiti i najdublje ljudske misli.
Tekst o promociji objavljen u listu Politika: https://www.politika.rs/sr/clanak/590439/Boka-kao-Sumatra
Tekst o promociji objavljen na sajtu Udruženja novinara Srbije: https://uns.org.rs/Beleznica/novinarsko-cose/153779/od-romanticne-pesme-koja-slavi-zivot-do-knjige-slobode-odrzana-promocija-poeme-kada-plivas-u-prodavnici-leila.html
Knjigu kupite direktno od izdavača:
