Kristof Ransmajer - Koks ili Tok vremena (roman)

U senci svakog svetskog čuda nalazi se po jedna masovna grobnica.

…

Samo onaj ko može da uživa luksuz sporosti smeo je da se uljuljkuje u san da poseduje najskupocenije od svih ljudskih dobara: vreme.

Ransmajer je Austrijanac i studirao je filozofiju i etnologiju što se potpuno odrazilo na ovaj roman. Radnja se dešava u osamnaestom veku i na kineskom dvoru za vladavine Vladara deset hiljada godina Čenlunga kome se samo iz ležećeg položaja na tlu moglo obratiti, a uz njegovu dozvolu, i niko ga nije smeo pogledati u oči. U ogromnom carstvu i sa pobunama oko Velikog zida se moglo vladati samo sa surovim kažnjavanjem. Koks je sa svoja tri saradnika pozvan u to istočno carstvo iz Engleske da pravi satove po želji cara. U vreme kada je pozvan, umrla mu je petogodišnja kćerka Ebigejl, i od bola zaćutala voljena žena Fej. Poziv je majstora, koji je iz svoje radionice slao na svetske dvorove svoje mehaničke sprave, srebrne ptice koje lete i pevaju i druga razna čudesa,  izvukao iz velike tuge. Otputovaće u Kinu i sa svojim pomoćnicima napraviti sat u obliku broda sa jedrima koji se pokretao na dah vlasnika i predstavljao je detinjstvo, sat koji je radio na pepeo sagorelih mirišljavih trava i odražavao je starost, ali i neizmernu moć i imao oblik stubova Velikog zida. Treći i najteži zadatak o kome je majstor sa svojim najbližim saradnikom Merlinom odavno maštao, ali bi to previše koštalo, je careva želja da napravi takav sat koji se nikada neće zaustaviti.

Vreme i njegovo proticanje je jedna od bitnih tema romana. Dvor je uvek mesto velikih spletki i mržnje protiv stranaca koji okupiraju pažnju cara. Strah drži dvorjane na okupu, a stranci su smetnja ustaljenim tokovima.

Po čemu, upitao je Merlin, treba časovnik koji pokreće curkanje pepela da se razlikuje od naše srebrne lađice pokretane dahom ili vetrom? Čime se razlikuje svetlucavi dečji sat od ove mrtvačke kadionice od crvenog zlata?

Po onome po čemu se svaki časovnik razlikuje od svakog drugog, rekao je Koks, po posmatraču, po onome ko pokušava da sa njega očita svoje vreme i ostatak svog života.

…

Astronom iz Tjenđana kome je nadzor nad održavanjem i čuvanjem nebeskog časovnika dodeljen kao do tada najviše odlikovanje u životu, predložio je, na jednoj od brojni sednica o pripremi letovanja, da se taj časovnik na jedan dan prikaže na Trgu horova cvrčaka. Stanovnicima Đehola  trebalo je prikazati to čudo kao dokaz da Gospodar deset hiljada godina ne vlada samo početkom i krajem vremena, već i njihovim merenjem i tempom njihovog proticanja. Doduše, iz careve senke nikad nije stigao odgovor na to pitanje, a astronom otada često nije mogao da spava, od straha da je pao u nemilost.

…

Samo jedan od četvorice muškaraca, okupljenih oko mangala sa žarom, imao je tu slobodu da se osmehuje. Ostali su sedeli bez reči, bez daha od strahopoštovanja, kraj reke koja je mrmoreći tekla, a na čijoj je obali u dugim, sunčanim jutrima car umakao kaligrafsku četkicu u vodu i njim ispisivao pesme po glatkom kamenu. Reči su isparavale pod suncem koje se uzdizalo i iznova oslobađalo kamen. Tako je car pisao i gledao kako nestaje sve pisano. I nastavljao da piše.

Vesna Šejić