Ljudmila Ulicka - Sveto smeće (intervjui, eseji)

Ljudi se danas veoma svrsishodno bave „osvetljavanjem“ stvari koje im nisu jasne.

…

U prozorčiću televizora ili episkop ljubi generala KGB u obraz, ili general KGB ljubi episkopa u ruku. Mašući kandilom osveštavaju banku ili kazino.

…

Laž koja se priznaje socijalno korisnom sada u mitovima dostiže toliko neviđene razmere i toliko deformiše svest, da se postavlja pitanje o radikalnoj promeni odnosa istine prema laži, o nestajanju samog kriterijuma istine.

…

Nije prošlo ni deset godina od objavljivanja Arhipelaga Gulaga, a zemalja je dobila novog predsednika – potpukovnika KGB! Nije pao s neba! Dolazi se do zaključka: knjiga nije bila pročitana. 

…

Što je veća armija koja vrši zločine , time – kao da je! – manje odgovornosti na svakom pojedinačnom čoveku. I mi, ljudi, koji živimo u svetu ogromnih brojeva, tešimo se tim lažnim  knjigovodstvom.

Ljudmila Ulicka je visoko kvalifikovani genetičar i ona i njen tim je otpušten jer su rasturali samizdat literaturu. Počela je ozbiljno da piše tek u pedesetoj godini i postala prva žena koja je dobila ruskog Gonkura. Ovo je zbirka njenih intervjua od 2000 – 2012 godine kao i razmišljanja o prijateljicama, bolesti, bogu, smrti, razlici između statusa žene i muškarca u svetu, rodoslovu, eseji o umetnosti svoga muža slikara i skulptora, doživljaj bolesti. Otkrili su joj rak i operisali je u Izraelu dva puta, ona razmišlja i opisuje stanja kroz koja prolazi. Šta god da je u ovoj knjizi obojeno je njenim talentom i obrazovanjem. I kada joj blagonaklono postavljaju pitanja i kada su protiv njenog stava, ona je brza i temeljita na odgovoru i često britka, ljuta skoro. Naročito je vređalo kada su hteli da joj udele kompliment da tako dobro piše kao da je muškarac. Ona misli da je Bog daleko iznad čoveka, čista inteligencija i dobrota i da verovatno i ne primećuje ko je to žensko, a ko muško. Takav Bog, kada bi ga spoznali ne bi nas doveo do verskih sukoba, sublimacija je svekolike vere. Kao naučnik smatra da se čovek po svojoj prirodi menja u poslednjih sto godina, pored ostalog žene su mišićavije, muškarci nežnije građe, gube pozicije i ne uspevaju da se dovoljno brzo prilagode promenama kao žene. Majka je dvojice sinova i nije borac za ženska prava. Barata procentima i argumentima. Kad govori o svojim pradedovima i redom sve do sebe, prepoznajemo građu za likove koje smo susreli u njenim romanima. I kada govori o svojim prijateljima, uvek je to literatura. Nije zadovoljna socijalnom politikom u Rusiji, smatra da ništa nije prilagođeno čovekovim osnovnim potrebama u želji vlasti da povrati svetski vodeći položaj. Niz pitanja je pokrenuto na krajnje interesantan način iz naučnog ili umetničkog ugla. Svugde je Ulicka kompetentna i skromno iznosi samo svoje stavove.

Gubljenje profesionalizma je danas postala opšta bolest, ne odnosi se samo na novinare, već i na lekare, profesore, medicinske tehničare.

…

Zahvalna sam sudbini što mi je pokazala u tim ranim godinama ljude tako retke, velemajstorske klase, visokog sadržaja.

…

Sve književne nagrade trpe od izlišnog demokratizma.

…

Jadna Rusija, 145 miliona ljudi koje režu bez narkoze, valjaju u prljavštini, zaražavaju u bolnicama đavo će ga znati čime.

Vesna Šejić