Loran Bine - Sedma funkcija jezika (roman)

Semiologija je proučavanje znakova u okviru društvenog života.

…

Makijaveli u Vladaru objašnjava da se ne vlada silom, nego strahom.

…

Intuicija je, poput Boga, udoban pojam, i pomaže nam da sebe poštedimo objašnjenja.

…

Bitka može biti cilj po sebi i ulog je uništena protivnička vojska.

Loran Bine (1971) je predavač na univerzitetu u Sen Deni u Parizu. U romanu Sedma funkcija jezika ili Ko je ubio Rolana Barta se bavi 1980. godinom u kojoj se dešavaju predsednički izbori. Žiskar Desten koji je predsednik se sukobljava sa Miteranom kao protivkandidatom. Glavni junaci su inspektor Žak Bajar i njegov mladi pomoćnik doktorant Simon Hercog, kriminalistički je roman, a svi drugi ne manje značajni akteri drame su najpoznatiji filozofi, psihoanalitičari, semiolozi Francuske: Mišel Fuko, Žil Delez, Žak Derida, Filip Solers, Luj Altiser, pa uz to Umberto Eko, te se radnja dešava i u Bolonji, Veneciji, Napulju, SAD. Danas su to stalno citirani autori u intelektualnim krugovima. U osamdesetoj godini još se niko ne boji side, lako se među njima dolazilo do droga svih vrsta, teče alkohol i odaje se promiskuitetnim vezama, najpopularnija je pederastija, žigoli su takođe značani junaci radnje. Dijalozi su tako intelektualno sofisticirani da se ima utisak da su to citati iz njihovih dela, i udvaranja moraju biti, ako se želi osvojiti obrazovana lepotica, izgovoreni na tom oratorskom nivou. Veštinom služenja semioloških znakova se može proučiti ličnost, situacija, društvo i vlast. Roman Jakobson je ruski lingvista i napisao je studiju o šest funkcija jezika: od običnih sporazumevanja do umetničke i filozofske. Traga se za njegovom sedmom funkcijom jezika koja daje moć da se savlada suprotstavljeni sagovornik, ali i da se zavlada svetom. Čitav zaplet romana sa nizom ubistava i delovanja tajnih službi do japanske je oko tog tajanstvenog spisa. Miteran je pobedio jer se u njegovim rukama našao dati recept pobede. U pozadini je delovanje Kluba Logos gde se dešavaju po raznim gradovima dijaloške tirade uz navijanje proverene i odabrane publike i odluke žirija. Ko ne pobedi gubi prst, ali u romanu se desilo i odsecanje šake, pa i javno kastriranje u Veneciji, kad je Umberto Eko zadržao funkciju Velikog Protagore, najznačajnije ličnosti Kluba. Puno je akcije, opasnosti, fikcije i autentične intelektualnosti. Počinje ubistvom Rolana Barta, čuvenog semiologa, a istraga nas vodi kroz radnju i upoznavanjem sa svim ostalim likovima. Oholi korumpirani član Kamore će u Napulju biti kažnjen uz neočekivani obrt bacanjem u grotlo Vezuva, tako se ispunjava i socijalna pravda i završava roman.

Miteran je veoma dobro razumeo šta se događa. On, novinari oko stola i svi njima slični, matore budale koje trule u svom svetu već toliko dugo da su za sve ostale zapravo umrli, a da to nisu čak ni primetili.

…

Čovek zaslužuje naziv „intelektualac“ kad postane glas onih bez glasa.

…

Eko objašnjava: Zamislite funkciju jezika koja omogućuje da se bilo ko ubedi da uradi bilo šta u bilo kojoj situaciji.

…

-     Italijan sa juga, ako je suditi po preplanulom tenu;

-     Malog rasta, dakle nagon za dominacijom,

-     Energičan stisak: čovek koji voli kontakte;

-     Trbušast: jede mnogo jela sa sosovima;

-     Gleda u publiku a ne u protivnike: refleks političara (Simonova zaključivanja pre sukoba)

Vesna Šejić