Skip to content. | Skip to navigation

Personal tools

Navigation

You are here: Home / ŠTA? / Marčelo Simoni - Trgovac ukletim knjigama (roman)

Čitaj

31. 12. 2019. u 10:00h Beograd, Srbija

Marčelo Simoni - Trgovac ukletim knjigama (roman)

Simoni M., Trgovac ukletim knjigama, Evro-Giunti, 2011.

Marčelo Simoni - Trgovac ukletim knjigama (ilustracija)

 

Zahvaljujući knjizi, moguće je steći apsolutno znanje, a samim tim i kontrolu nad svim događajima i ljudima.

 

Epska fantastika je popularan žanr romana, i nije važno koliko je knjiga debela, a sve su do 800 strana mladići će je čitati. U bibliotekama su takve knjige prošle kroz mnogo ruku i postoje privatne liste prioritetnih naslova i serijala romana. Toliko o krizi čitalaca. Marčelo Simoni je Italijan, arheolog, bibliotekar i „Trgovac ukletim knjigama“ je pripovest o tajnom spisu zbog čije potrage su mnogi glavu izgubili. Glavni junak je trgovac relikvijama u vreme krstaških ratova i nemira u svetu, a posle pada Konstantinopolja, dakle to je početak trinaestog veka. Sa njim u potragu za zlokobnim spisom koji otkriva tajnu anđela i daje u ruku vlasniku moć nad svetom putuje hrabri i vešti borac kao i mladić koga su odgojili u manastiru jer je ostavljen pred kapije kao odojče. Putovanje uz sve sukobe i prepreke ide od Venecije pa preko Tuluza do Španije. Progone ih konjanici i sluge Svetog Vema, tajnog društva čiji poglavar teži da iz senke vlada svetom. Sveti Vem je osnovao još Karlo Veliki da bu uredio zemlju koja se naglo širila, ali se sekta nekontrolisano proširila i deformisala, postala ruka zla. Put vodi po čuvenim manastirima, gradovima u zidinama i srednjovekovnim krčmama. Trgovac kao i njegovi neprijatelji su ljudi sa puno znanja, govore niz jezika, otkrivaju tajnu zagonetnih poruka, vešti su sa mačem i krivom sabljom, hrabri, tajanstveni i do kraja romana ne znamo njihove uloge u zaveri. U romanu se susrećemo sa niz autentičnih istorijskih podataka kao i naslova tada značajnih tajnih spisa.

 

Tek kasnije, Ignjacio mi je objasnio da sam bio deo takozvanog dečjeg krstaškog pohoda. Utuvili smo sebi u glavu da ćemo stiči do mora i ukrcati se na brod koji plovi do Svete zemlje. Tamo ćemo, pričali su, naći Istinski krst. Kad smo stigli u Marselj, nekoliko njih izdvojilo se iz grupe i vratilo se kućama. Ja nisam imao kuću i nastavio sam da pratim one najodvažnijeg duha i ukrcao se na brod marseljskih vojnika. Bilo nas je toliko da smo napunili sedam jedrenjaka. Tokom putovanja jedrenjaci su se razdvojili i pričalo se da su dva doživela brodolom. Ja sam prekasno otkrio da su nas vojnici nasamarili; kad smo se iskrcali u Aleksandriji, prodali su nas Mavrima kao robove.

Sve je počelo jednom legendom – odgovori trgovac. – Jedan vitez je preko mora prenosio u Kompostelu relikvije apostola Jakova, natovarene na konja koji tom prilikom osvanu pokriven školjkama i od tada je školjka simbol Svetog Jakova. Gotovo da nema hodočasnika koji, po dolasku i Kompostelu, ne uzme jednu s morske obale kao uspomenu.    

Trgovac je ostao bez reči. Loza Luzinjanovih dobila je ime po zamku Luzinjenm de Poatu u zapadnoj Francuskoj. Legenda kaže da vode poreklo od čarobnice Meluzine, koja je bila pola žena, pola zmija. Pre tridesetak godina dinastija Luzinjen je, posle osvajanja Kipra, izmešala svoju krv s krvlju jerusalimske kraljevske porodice.

Zavirujući na police, Ignjacio primeti da biblioteka ne poseduje samo knjige iz oblasti medicine već i filozofska, matematička i književna dela. Tokom dugogodišnjeg istraživanja stari Berberin je sakupio neprocenjivu baštinu, finu mrežu istočnjačkog i zapadnjačkog učenja.  

 

Vesna Šejić