Marinko Arsić Ivkov – NGDL (roman)

Bože, Bože, šta ti je trebalo da daš nadu čoveku. Zar nema dosta nevolje i bez nje.

…

Pamet ide iz dupeta u glavu, a ne obrnuto. Zato nemoj mnogo da mudruješ. Ko mnogo misli, taj kao da u samom sebi podmeće požar. Drugo, i nije toliko problem što čovek misli. Problem je što drugima otkriva svoje misli.

…

Verujte mi, ništa ne propada. Ono što se ne iskoristi za transplataciju, prerađuje se u medicinske preparate, gelove, praškove, paste, pudere… Ratovi čovečanstvu daju velike nade, svakog dana gine toliko mladog i zdravog sveta. Sve sama prva klasa.

…

Mi smo u opsadnom stanju. Opkoljeni smo slobodama. Moramo se od njih braniti, jer one ugrožavaju našu slobodu. Naše je legitimno pravo da se branimo i od tih sloboda i od ljudskih prava.

Od naših nesrećnih ratova tla i krvi smo dobili i nagradili dovoljno tugaljive proze. Konačno smo dobili u našoj literaturi Dobrog vojnika Švejka. Sve što je strašno i besmisleno može se izvrgnuti smehu i potajno satiri. Glavni junak Milenko Lazin je pošao u svet za svojim golubom Unikumom. Na svom motoriću kao Don Kihot na Rosinantu ide u avanturu da pronađe i vrati svoga goluba koji se vinuo u daljine. Golub je za njega simbol slobode. Gde god se ima da drmne špricer biće i ljudi od pomoći i prijateljskih saveta. Rat je preprečen sa granicama i vojskama. On će dobijati i batine i ordenje i od srpske i hrvatske strane. Postaće dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti Slavonije Baranje i Zapadnog Srema za poznavanje istorije srpskog goluba od Vavilona do danas. Uz put je došao i do neke šume u kojoj je Hrvatska akademija nauka i red naroda koji prodaje originalne reči. Ako podvali, doživi bičevanje. Prave se rečnici, svaki dan novi i radi se već na popravljanju Krleže i Matoša da budu što bolji i bliži svome jeziku. Tako on putuje od nemila do nedraga od Vinkovaca pa sve do Tuzle. I gde god stigne ode na pijacu: Pijace su poslednji ostatak grčke demokratije. Kad nestane pijaca, na ovom svetu će nestati i demokratije. A, na pijaci se da videti ratna situacija od početka kada se moglo kupiti pored pokradene robe sa osvojenih teritorija i zelenila i trešanja, do pijace u Tuzli gde se prodaju još krvave unifome poginulih ratnika. Najekskluzivnija roba su hladnjaci sa aviona jer kako kaže prodavac - trebaće kad jednom svi budemo imali svoje avione. Sa druge strane su na pijaci ljudi dosetljivi i duhoviti. Celim putem Milenko u samoći citira svoga babu, vatrogasca koji se služi narodskim mudrostima, a dok noću dežura, čita Odiseju i Sremca. Tako naš junak sebe ponekada doživljava i kao Odiseja i pored saveta roditelja da ne piša uz vetar. Nas roman opet može podsećati na istorijski slučajno zaboravljeni satirični roman Vukadin Stevana Sremca. Nije se pisac suzdržao da se naruga i umetnosti tog perioda, to tako američki vojni funkcioner koji je voleo BITEF, u Tuzli priprema veliku masovnu predstavu Opera za tri haubice i mitraljez nalazeći inspiraciju Medeje, Hemleta i Godoa. Iako je sve metafora i na kraju alegorija, humor i zbog jezika i situacija je neodoljiv. Kraj je poseban, ali ga u ovom tekstu ne treba otkrivati. A proleće se rasprdelo. Udara gde stigne.

Na ovoj prividno monotonoj pijaci cena ljudima, pre svega mladićima, iznenada je skočila. Vajka se sredovečni muškarac bez jedne ruke. „Donedavno si mogao da ih kupiš u bescenje, za deset meraka komad, nekada ih dobiješ i gratis, bez ijedne marke. Bilo im je stalo samo da dobiju novu uniformu i pušku, pa da se doteraju kao da idu u svatove. A sad gadovi traže i po dvesta-trista maraka.

Komear Bernet: Nikada veliki ne mogu da ratuju kao mali. Nikada Rusi ili Amerikanci neće shvatiti da rat pripada malima. Kakve vojskovođe, kakve strategije i taktike ratovanja, kakvi frontovi! Kuća protiv kuće, ulica protiv ulice, selo protiv sela, gospodo, to je rat. Sve preko toga je spektakl, surogat… Veliki su stvorili pravila ratovanja, veliki traže da se poštuju ratni zakoni… A, ratovi počivaju na malima.

Vesna Šejić