Mario Vargas Ljosa – Avanture nevaljale devojčice (roman)

Bilo je moguće da se Južnoamerikanac iz Pariza koji se pre nekoliko meseci izdržavao kao pomoćnik u kuhinji Meksiko linda sada bio ličnost revolucionarnog džet-seta koji je išao na prekookeanska putovanja i družio se sa liderima Kine, Vijetnama…

…

Otkrio sam da je sklonost ka jezicima isto tako tajnovita kao sklonost nekih ljudi prema matematici li muzici i da nema nikakve veze s inteligencijom i sa znanjem.

…

Svima je teže živeti u stvarnosti nego u laži.

Mario Vargas Ljosa (1936) je u romanu Avanture nevaljale devojčice opisao mračnu i nepredvidljivu ljubavnu vezu dvoje Peruanaca. Ona je potekla iz siromašne porodice i životni cilj joj je da kad pobegne iz zemlje nikad više ne živi u bedi. Prvo se proglasila revolucionarkom i stigla do Kube gde su se trenirali budući borci. Odatle je uspela da stigne u Pariz i osvoji dva puta starijeg visokog diplomatu UNESKOa. Nastavlja se njena koristoljubiva karijera osvajačice muških srdaca. Svaka delatnost formira i deformiše ličnost. Ona je našavši se u Japanu, bežeći od zakona, bila u vezi sa sado-mazohistički nastrojenim poslovnim magnatom koji se bavio nezakonitim delatnostima. U jednom vremenu to joj se činilo punim životom, ali je nekako uspela poluluda da pobegne. Rikardo Samokursio je odrastao u Peruu u dobrostojećoj porodici. Od deset godina je izgubio roditelje i zahvaljujući tetki i stricu je završio prava. Došavši u Pariz, grad njegovih snova, shvata da mu diploma ništa ne znači i pošto je znao engleski i francuski postaje prevodilac UNESKOa. Usavršava se, uči ruski, postaje simultani prevodilac. Putuje po skupovima po svetu: to znači prevesti milione reči od kojih se ne sećamo nijedne, jer nijedna ne zaslužuje da bude zapamćena. Prevodi Čehova i Bunjina za malo para i iz zadovoljstva. Nevaljala devojčica je u romanu promenila niz imena i prezimena, bežeći od nepodobnosti koje je činila. Za njega će biti fatalna. U nju se zaljubio još kao dečak, pa na njenom svraćanju u Pariz na putu za Kubu, u prekidima veza i kad je bolesna. Ljubavna priča po uzoru na Damu sa kamelijama sa više bolesti, iščašene psihologije i kancera umesto tuberkuloze. Ljubavna priča je potka romana, a sudbina Perua iz koje je junak otišao da nikada ne postane potpuno Francuz, ali i nema šta da traži ni čemu da se vrati nazad, je deo sadržaja. Odrastao je u zemlji koja je napredovala u građanskoj demokratiji, pa je krenula revolucija, vojna hunta. Tajne revolucionarne snage su se ponovo borile u planinama što je uništilo seljake i izazivalo na desetine hiljada žrtava. Menjale su se vlade, ali zemlja je ostala u siromaštvu, srednji sloj nestaje, bogati postaju prebogati, kultura i pismenost je u nazatku, a nemaština se širi. (U jednom periodu svoje karijere Ljosa se kandidovao za predsednika, i izgubio na izborima.) Junak prati kulturni život Pariza, u jedno vreme paralelno i Londona u vreme hipi pokreta, pa do propasti i komercijalizacije muzike i ostalih znamenja te kulture. Na kraju dolaze i skinhedsi. Analizira posledice 1968: sa kulturnog stanovišta, s nestankom cele generacije- Morijak, Kami, Sartr, Aron, Malo Ponti, Marlo – tih godina je došlo do diskretnog kulturnog nazadovanja gde su , umesto stvaralaca, majstora mišljenja, postali kritičari – prvo strukturalisti, kao Mišel Fuko i Rolan Bart, a zatim dokonstruktivisti kao Žil Delez i Žak Derida – sa arogantnom i ezoteričnom retorikom, izolovani u krugovima sledbenika i udaljeni od široke publike, čiji se kulturni život, usled tog razvoja sve više banalizovao. Roman se može čitati kao ljubavna na momente srceparateljna priča, ali onaj politički i deo o kulturi je pun originalnih zapažanja.

U drugoj polovini šezdesetih, London je potisnuo Pariz kao centar raznih moda koje su se iz Evrope širile svetom. Muzika je zamenila knjige i ideje kao središe pažnje mladih, posebno počev od Bitlsa … i drugih engleskih grupa i pevača, kao i hipika i psihodelične revolucije dece cveća.

…

Bili su simpatični njihov pacifizam, njihov naturizam, vegetarijanstvo, gorljiva potraga za duhovnim životom koji bi istakao odbacivanje materijalističkog sveta, izjedenog klasnim, socijalnim i seksualnim predrasudama, s kojima nisu hteli da imaju veze.

Vesna Šejić