Mark Mazover - Solun grad duhova (istorija)

Tokom Prvog svetskog rata solunski čistači cipela imali su upotrebljivo znanje šest ili sedam jezika.

…

Više ne znam gde sam – prošlost, sadašnjost, budućnost, sve mi se u glavi izmešalo.

Solun je prvo bio u istorijskoj studiju Marka Mazovera vizantijski pravoslavni grad, sa trgom, crkvom. U svom nadiranju su ga zauzeli Turci i jedno vreme čak nisu menjali gradsku vlast, ubirali su proreze. U trenutku slabosti kada je turski dvor imao dinastičke sukobe, grad se oslobodio. Sultan Murat II preuzima vlast i dolazi sa vojskom da povrati svoju vlast nad Solunom. Konstantinopolj će biti osvojen tek kroz deset godina. Grad se nije želeo predati,  turska vojska posle višemesečne opsade ulazi u zidine i pobije većinu stanovništva, a ostale raseli. Grad ostaje poluprazan, i sada sultan želeći da ga razvije i osposobi luku naseljava Turke iz Anadolije. Menja se sastav stanovništva. Posle progona Jevreja iz Španije, oni bivaju prihvaćeni u Solunu u velikom broju. Od tada pa do kraja Prvog svetskog rata će biti većinsko stanovništvo. Skoro vek i po su govorili španski među sobom. U grad vremenom dolaze i stranci iz evropskih zemalja i tako Solun postaje internacionalni grad u kome se govori više jezika, a za trgovinu i sporazumevanje u luci se formira neki među-jezik od svakog po koja reč. U gradu je uvek bilo bogatih trgovaca, Jevreji su isposlovali da proizvode vojnu uniformu za carsku vojsku. Imali su toliki kapital da su učestvovali u izgradnji luke u Splitu. Luka postaje značajna za daleke trgovačke transakcije. Grčko stanovništvo je potisnuto u sela i pretežno je siromašno, ali vremenom se neki naseljavaju i uspevaju u poslovima, i drugi se opredeljuju da budu gusari, ili razbojnici koji otimaju na drumovima sa sloganom da se bore za oslobođenje grada. Kada je za Katarine Velike Rusija postala moćna, pravoslavni živalj se ponadao i podigao bunu, u gradu, ali i na Balkanu. To će izazvati još jedan veliki pokolj grčkog življa. Atina ipak ostvari slobodu i formira se mala država. Dolazi atinski konzul u Solun što će turske begove ljutiti, ali tada već njihova država polako gubi moć. Balkanski ratovi će konačno oterati Turke sa Balkana i iz Soluna. 1912. u grad ulazi grčka vojska. Za vreme Prvog svetskog rata zemlja se deli na dva dela: car Konstantin u Atini podržava Nemce, a u Solunu su od uticaja Englezi i tako se formira Makedonija gde Solun postaje glavni grad. Kad je rat prošao sa svim posledicama: glađu, bedom, velikim žrtvama; odlukama velikih sila se ponovo formira Grčka. Turska i Grčka vlast potpisuje ugovor za razmenu stanovništva i dolaze mnoge izbeglice, utrostručava se broj stanovnika. 1917. je Solun pretrpeo veliki požar gde je izgorelo dve trećine grada. Nema hrane, stambenog prostora. Nemiri su, ali grad konačno pripada većini grčkog stanovništva. Grci, doseljenici iz Turske ne znaju grčki, ali formiraju nacionalne partije koje su usmerene protiv Jevreja. Vlasti u vreme krize su jevrejski trgovci neophodni, oni održavaju nabavke robe, ali se već budi netrpeljivost prema njima. Na kraju 1943. dolazi do masovne deportacije Jevreja u Aušvic, gde su u roku nekoliko dana pobijeni, podaci govore o 45000 ljudi. Njihova imovina je najstrašnije razgrabljena. Kada se 1945. vratilo jedan mali broj, nisu zatekli ništa svoje, ali su proneli glas šta im se tamo dešavalo.

Mark Mazover piše zanimljivo, priča anegdote, opisuje vrtove, prve turističke posete i putopise. Romane koje su pisali avanturisti iz sveta, grozeći se nad bedom i prljavštinom, ali i diveći se drugačijem načinu života, izmišljenim ljubavnim avanturama sa turskim devojkama koje se nisu dale videti, sem očiju zbog kojih se gubi pamet. Pisac nam citira pesme koje su pevane, opisuje vrtove, pa evropeizaciju grada sa žurnalima, devojkama koje sada nose kratke suknje i žute čizmice sa štiklom. Opisuje osionost moćnika, bogomolje sve tri vere. Život zajednica je odvojen, jedino ih trgovina vezuje. Promenama vlasti se grad iz osnova menjao. To kao i mnoge druge podatke saznajemo iz citata pisama, dnevnika. Iza knjige je stajao dug i temeljit rad, pretresanje niza arhiva. Studija koja se može čitati i kao roman.

Prilagođavanje crkava i hrišćanskih hramova za muslimansku upotrebu ne mora se videti kao namerno poniženje i obesvećenje – mada su hrišćani, prirodno, to tako videli – već kao priznanje muslimana da je Bog već obitavao na svetim mestima njihovih prethodnika.

…

Vizantijski učenjaci koji su učinili duhovni život grada toliko vrcavim otišli su iz grada – Teodoros Galis u Italiju, Andronik Kalist završio je u Londonu – gde su pomogli da se klasični grčki tekstovi prenesu evropskim humanistima.

…

Pre nego što je počeo pravi ekonomski procvat, 1854. godine mogle su se videti kuće od kamena, na dva sprata, sa staklenim prozorima i šalonima u boji. U nekim možete da zamislite sasvim lepo sebe u Evropi. Do kraja stoleća, u četvrti su bili francuska i nemačka crkva. Nemački klub, Francusko pozorište, banke, pošte i skupi hoteli, putnički biroi, konzulati, knjižare i apotekari.

…

Dok je veći deo episkopa i crkvene hijerarhije govorio grčki, većina hrišćanskih seljaka oko Soluna govorilo je bugarski ili neki slovenski jezik blizak njemu.

…

Jedno od najstarijih i najvećih jevrejskih grobalja od skoro 35 hektara bilo je iskorenjeno. Nemci su dali zeleno svetlo, ali podsticaj nije bio njihov. Posle rata, grčke vlasti zauzele su stav da je zemlja konačno eksproprisana, i danas je na tom mestu univerzitetsko naselje. 

Vesna Šejić