Mateo Strukul - U ime kraljice, Dinastija Mediči (roman)

Nadam se da nas neće obesiti sa slobodom.

Katarina Mediči je iz Firence čuvenog porekla, njeni preci su Kozimo i Lorenco, tvorci grada. Fransoa I će je dovesti u Pariz za sina Anrija. Tamo će biti na dvoru dočekana sa prezirom kao trgovačka kći. Njen muž ima ljubavnicu Dijanu de Poatije dvadeset godina stariju koja ga je odgajala, obožava je i njegove odluke lične i političke, od kada je postao kralj, zavise od nje. Katarina je posle pet godina neplodnog braka, i stalne ideje dvora da bi trebala biti proterana, dovela čuvenog astrologa Nostradamusa. Istorijska je činjenica da je proveo na njenom dvoru dobar deo života. Sada će nam Mateo Stukul u romanu U ime kraljice opisati neke od fantastičnih situacija sa čarobnim ogledalom i ispijanjem vučije krvi koja će dovesti do toga da će u nizu godina kraljica roditi desetoro dece, i znati šta je u budućnosti čeka. Katarina Mediči je u istorijskim legendama zla trovačica, ali pisac je nameravao da opiše jednu neshvaćenu ženu od čijeg mišljenja je malo šta zavisilo. Jedini čovek koji je iskreno voleo i za nju dao svoj život je Remon de Polinjak, uspešan vojnik sa karijerom, koji je dobar deo svoje službe proveo štiteći kraljicu i diveći joj se. Svekar je Firentinku doveo uvažavajući njene pretke, grad i njenu pamet i otmenost. U romanu mi jedino saznajemo da je umela da organizuje blistave svečanosti, da dostojanstveno pati. Kada je trebala u ime svoga sina donesi odluku i naređuje Vartolomejsku noć, pokolj Navara, protestanata koji čitaju Bibliju na francuskom, a ne latinskom. Istorijski podaci govore o 25 do 5o hiljada ubijenih. Sinovi su joj bili slabe ličnosti, a kćerka buduća kraljica Margo je ljubavnica svoga brata. To je istorija, a sve drugo je piščevo domišljanje. Iako je odabrao zanimljivu ličnost u nizu romana o Medičijevima, upada u manirizam i pronalazi ista rešenja za objašnjenje psiholoških patnji i reakcija književnih likova; iste opise azurno plavih očiju, i seksualnih vratolomija svojih junaka.

Gledao je kako kraljevstvo dan za danom odumire. Zemlja je bila razdirana mržnjom i nasiljem ljudi, plemenitost duha u njoj je zauvek nestala: ratna slava zamenjena je za malo zlatnika, čast izdajom i oportunizmom, a ljubav laskanjem.

…

Nostradamus u tom trenutku zaćuta, a njegove oči kao da su opet postale normalne, ne više nemirne i prozirne kao u gmizavca. Odjednom je delovao vrlo umorno, kao da ga je beskrajno iznurilo tih nekoliko trenutaka koje je upotrebio da prikupi sve te priče iz astralne memorije, a što su kako izgleda, proticale po površini ogledala.

…

Kardinal de Lorena je znao kako da okrene argumente u svoju korist. Imao je otmeno lice, skoro mačje oči i izuzetan izraz koji je iskazivao ravnodušnost.

Ako ništa drugo, Katarina je bila srećna što ga ima na svojoj strani umesto među svojim neprijateljima.

…

Na trgu Grev švajcarski gardisti su lišavali života grupu očajnika krivih što su čitali Bibliju na francuskom umesto na latinskom jeziku.

Sa prozora su se njihala tela obešenih: bili su to mrtvi plodovi tog leta koje je blagoslovio demon. Lopovi su koristili klimu anarhije što je vladala u gradu, dok su bande kavgadžija i besposličara pothranjivale mržnju koja je rasla.

Vesna Šejić