Matijas Enar - Busola (roman)

Genij želi izopačenost.

…

Bogzna kakvu sam trulež duše zakačio u tim dalekim zemljama.

Dobotnik Gonkurove nagrade 2015. godine je ljubavni roman na četristo strana, a iza toga je kulturno preplitanje Evrope i Orijenta u umetnosti, kulturi življenja i ludilu koje se dešavalo svim posebnima koji su se našli na granici između ta dva sveta, bez obzira sa koje strane su pošli. Franc Riter je doktorirao na uticaju Orijenta na muzičare zapada. Ima zavidnu profesorsku karijeru u Beču. Upoznao je Orijent prvo boraveći jedno vreme u Istambulu, pa u Damasku, Palmiri. Jedna besana noć je vreme radnje, povratak romana toka svesti, uticaj Prusta, a na koga je uticala orijentalna čuvena knjiga Hiljadu i jedna noć urbane i raskošne sadržine. Saru je upoznao već na početku putovanja i fascinirala ga je svojom radoznalošću i znanjem, lepotom. To je ljubav na čije će ostvarenje čekati niz godina. U toj noći koju deli sa čitaocima on se oseća bolesnim, već duže ide po lekarima, slabi, drhte mu ruke, ima nesanice. Čezne za lopticom opijuma koja bi mu dala mir i san. Nije ovisnik, ali je svestan snage opijata, probao je. Na kraju noći u kojoj nam citira poeziju od Hajnea, pa do niza francuskih i nemačkih, austrijskih sa jedne strane i pesnika orijenta sa druge strane, zaključuje da je njegova bolest čežnja za Sarom, kao što ovisnici čeznu za narkoticima. Kada to shvati, razmenjenim imejlovima pruži ljubavi nadu i sebi osećaj da će prezdraviti. Roman je podeljen na osam poglavlja čiji su naslovi vreme koje meri Francovu nesanicu, a sa druge strane su pet naslova u O istoriji ludila od zaljubljenosti do istorije odsecanja glava. U tom okviru čini se pomalo bez reda, kao nesanica nalaže, upoznajemo anegdote, delove biografije, stvaralaštvo niza značajnih umetnika, većina je bila pod dejstvom opijuma, Orijenta, bolesna od tuberkuloze, ili sifilisa. Sifilis ukoliko je bio tačno dijagnosticiran se lečio tako da su bolesnici ubrzano umirali od leka, ili u međuvremenu dolazili do gluvoće, kao Niče, Betoven. Istok su istraživali različiti avanturisti, pa zatim i žene, a skoro uvek su bili špijuni svojih kolonizatorskih vlada. Tako su njihove iskopine dobijale mesta u muzejima, a sledeća generacija i stipendije, titule, i sada već mogućnosti učestvovanja na seminarima. Ljudi sa orijenta su bili kopači, preprodavci na pijacama vrednih iskopina sa osećajem da to pripada zapadu i nedostatkom svesti da je to njihova dragocenost. Tako se dešava da Palmiru ruše Muslimani, bradati i gnevni. Franc se priseća i rata u Siriji, Iranu, gde je bio u tom trenutku. Tragične sudbine umetnika. Citira njihovu poeziju.

Betoven je bio zaljubljen, ali ljubavlju za koju predoseća, bilo zbog bolesti bilo zbog plemenitog roda mlade žene, da neće doneti ništa osim njegove muzike.

…

Vremena su suviše loša pa sam odlučio da govorim sam sa sobom.

..

Sarina opsesija smrću i perverzijom, zločinom, mučenjem, samoubistvom, antropofagijom, tabuima, sve eto je samo naučno interesovanje. Kao i Fužjeovo interesovanje za prostituciju i za podzemlje. Kao i moje interesovanje za iransku muziku i za orijentalističke opere. Kakvom smo se to boleću beznađa zarazili?

…

Stari šeik bio je pripovedač prvog reda, veliki glumac; ućutkao bi, kratkim pokretom ruke, svoje sinove ili kolportera da bi imao zadovoljstvo da sam ispriča priču koju je poznavao – hijena, govorio je, hipnotiše muškarce koji imaju nesreću da sretnu njen pogled; oni su onda prisiljeni da je prate kroz pustinju do njene pećine, gde ih ona muči i na kraju ih proždere. Ona u snovima goni one što uspevaju da joj pobegnu.

…

Napici ljubavi i smrti: Stari pesnik iz Homsa, toliko lud od ljubomore da je ubio onu koju je voleo. Razdirao ga je bol što je uništio predmet svoje strasti, da je od pepela leša svoje voljene pomešanog s glinom oblikovao pehar, čaroban i smrtonosan, iz koga je pio vino Smrti, što ga je nadahnuo za božanstvene ljubavne pesme.

Vesna Šejić