Milica Vučković - Smrtni ishod atletskih povreda (roman)

Vučković M., Smrtni ishod atletskih povreda, BOOKA, Beograd, 2021.

To sam u životu naučila, da ništa ne treba da shvatim lično.

…

U to vreme najviše sam izbegavala sopstveni pogled, nije mi prijao.

…

Oduvek sam se divila velikim životinjama, a zavidela malim.

Šta je to sa današnjim muškarcima? Eva, glavna junakinja romana Smrtni ishod atletskih povreda Milice Vučković (1989), je imala više ljubavnih avantura. Bila je samostalna, radila od rane mladosti, imala u početku radnje romana jasne stavove i određene ukuse. Bila zaposlena u prestižnoj firmi sa dovoljnim primanjima i drugarskom atmosferom. Prva veza je trajala izvesno vreme i bila kolika-tolika. Ljubav traje tri godine kako bi rekao Begbede u naslovu jednog od svojih romana. Potom je imala sustanara, petnaest godina starijeg sa kojim je opet tri godine bila u neobaveznoj i ne jedinoj vezi. Naišao je Zagrepčanin koji je poznanstvo počeo tako što je poveo na kolače. Izgledalo je da je obziran i fin, ispostavilo se da je apatičan i nedovoljno zainteresovan za bilo šta – kako ti kažeš, kako hoćeš. Sa njim će dobiti sina. Detaljan opis porođaja, žene vole da o tome pričaju kada nađu žrtvu spremnu da sasluša. Brak je postao besmislen. Na kraju se pojavljuje ON, lep kao Apolon. Odavno su muški pisci opisivali veze sa fatalnim lepoticama koje materijalno i na svaki drugi način uništavaju svoje partnere. Evo sada imamo u ženskoj prozi fatalnog lepotana. On je pametan - Eva će tvrditi više puta. Nije joj lako poverovati. Nekada na početku je prezirala ljude koji govore napamet, služe se oveštalim frazama. Pala je na takvog čoveka. Sve što je rekao tokom romana je opšte mesto i poza. Folirant koji nije siguran u sebe i spreman je da zlostavlja. Sem što nosi kofere, to muškarci rade, tako da se vide njegovi izvajani mišići, on će i da plače kada zatreba. Majka ga nije volela kao brata. Tukla ga je. Treba mu nežnost. Izražava retro socijalne ideje. Eva je pak zamišljena kao neobaveštena, a inteligentna. U Štutgartu za godinu i po nauči nemački jezik toliko da razume vesti i prevodi sebi informacije sa interneta, on ne. Bila je to iscrpljujuća veza do pokušaja samoubistva pa i hormonalnog poremećaja. Roman spada u literaturu samopomoći, ali se može čitati i kao parodija na savremene ljubavne veze i naročito partnere daleko od ideala. Čega nema, treba ga izmisliti, pa makar po cenu patnje.

Osetila sam, u stomaku mi se nastanio jedan mali rečni rak, hranio se mojim ćutanjem. Sedeo je u meni otvorenih klešta i čekao da u njih upadne sve što nisam imala snage da izgovorim.

…

Tonula sam u san i pred očima videla jato belih golubova kako skladno i spokojno lete. Iz sna me je prenula ideja da golubovi, možda, uopšte i ne lete u jatu.

…

Nisam bila baš sasvim sigurna o čemu Viktor govori, ali u jedno sam bila sigurna – on nije voleo kada bilo šta pričam u društvu. Šta god bih krenula da govorim, on bi našao način da me prekine, da me posrami, da kaže nešto zbog čega mi se više uopšte do kraja dana neće pričati.

Vesna Šejić