Miloš Crnjanski – Boka Kotorska (putopis)

Ruža u Boki cveta cele godine, a narandža i limun u februaru zru.

…

Moreuz Verige je dobio ime zato jer se u srednjem veku na lancima zatvarao da bi se sprečio ulazak, osobito noću, neprijateljskim galijama.

…

Risan ilirskih kraljeva, sad je mala i bedna varošica, zimi prijatna i šarena leti. Nekad neizmerno bogat grad, sasvim je osiromašio i postao romantičan.

…

Bokelji igraju najvažniju ulogu u stvaranju ruskih flota uopšte, a naročito crnomorskih.

Boka Kotorska (i komentari) Miloša Crnjanskog je nastala iz tekstova od 1923. do 1925. godine  objavljivanih u Politici i Vremenu, kao i tekstovi za bedeker da bi privukao turiste. Knjiga je propraćena obimnim uvodom Ljiljane Đurđić odakle i saznajemo istorijat teksta, karakteristike stila i sklonost pisca da piše putopisnu literaturu; kao i napomenama Nikole Malovića i njegovim umetničkim tekstom na kraju. Ceo putopis je objavljen prvi put 1928. godine. Ovo izdanje je dragoceno kako zbog  opisa koji su sada istorijski, mnogo toga se promenilo, kao i zbog originalnih fotografija sa kojih te promene možemo sagledati. Pesnik nam opisuje lepote predela, gradova, lepote ljudi, slikovitost običaja, ali kao pisac sklon istoriji detaljno je proučio razvoj od kamenog doba pa do trenutka pisanja. Hrabrost i umešnost pomoraca je ušla u istorijske anale Rusije, Venecije, kao i Austrougarske. Bogatstvo koji su meštani sticali kao pomorci i trgovci, a i ljubav i ponos, su doveli do gradnje crkava, kao i gradova. Crnjanski će istražiti vlasnike vila, ktitore crkava, naročito u Kotoru. Od Nemanjine gradnje crkve Sv. Luke, pa pominjući sve vladarske ličnosti do cara Dušana koji je Bokelje upotrebljavao vrlo rado kao poslanike i finansijere. Diviće se Perastu koji je tada bio mrtav grad: njegovog plavog mora sa velikim zidom noću neverovatnog Lovćena, igrom zvezda i meseca iznad brda što se ogledaju u vodi nikakva slika ne može ponoviti. „Ercegnovi“ pominje po lepoti, ali i bitkama koje su se za njega i oko njega vodile, u jednoj je čak Servantes izgubio ruku. Rodoljubive ratove za oslobođenje neće zaobići. On zapravo brodom prolazi kroz zaliv i opisuje šta vidi, ali i napominje kako se može stići putem, železnicom. Gde ima hotela, on ih hvali, ali to je obilazak pre svega onih radoznalih kojima hotelski turizam nije najvažniji. Manastiru Savina će posvetiti posebno poglavlje zbog značaja i lepote. Manastir Savina, zidan je nekada davno u tursko doba, obnovljen je god. 1694. Ima dve crkve sazidane na terasi, sa koje se divno vidi dobar deo Boke. Manja crkva je vrlo stara, sva je iznutra živopisna. Naivne freske prikazuju rodoslov srpskih kraljeva. Poredi lepotu Boke sa lepotom švajcarskih jezera, norveških fjordova, i Bosfora, Toskanom. More tu zalazi duboko pod planine, strašne u svojoj goleti. Četiri duboka, zelena jezera nose tu na sebi vrleti vrhova skoro dve hiljade metara, često snežnih glava, dok obalom rumene ruže, žuti poljsko cveće i po krovovima kuća plave se glicinije.

Ovi su krajevi davali čak i careve i primili rimsku upravu i kulturu čemu je posledica bila opšte romanizovanje duž obale, naročito u gradovima.

…

Vizantiski car Porfirogenet piše da je imalo više lađa nego Mleci u to doba.

…

Krsnu slavu , najkarakterističniji običaj domaćih Srba, slave u Boki bez razlike i pravoslavni i katolici, i Srbi i Hrvati, od uvek.

Vesna Šejić