Nikola Moravčević - Ilona Strašna (roman)

Nikola Moravčević je pisac istorijskih romana, knjiga eseja, doktorirao svetsku književnost u Medisonu, bio redovni profesor na univerzitetu u Ilinoisu, dobitnik niza priznanja, član Krunskog saveta NJKV. Od 1991. živi u Čikagu i Beogradu.

Ilona Strašna je istorijski roman, o periodu od 1130-1163 godine. Tada je u Raškoj vladala dinastija Vukanovića, a pre Nemanjića. O njima se kod nas ne govori i pisac tvrdi da su se oko zaborava pobrinuo i Stefan Nemanja. Ilona, kćerka Uroša I Vukanovića, se udala za Bela Arpada koji se uz pomoć žene, i njenog brata Beloša dokopao prestola. Roman je o borbama za vlast, opstanku na vlasti, dinastičkim sukobima i svetskim okolnostima. Pored Ilone koja je bila kraljica Ugarske i rodila dva naslednika prestola, njena brat je po patrijarhalnim principima važniji i u romanu. Zaboravljen je u istoriji i to ime se među nama nije dodeljivalo dečacima. Bio je veliki ratnik, pa u romanu je detaljno opisano nekoliko bitaka, ali nije se lako snalazio u borbama oko prestola u susednim carstvima i pomagao je one koji su na kraju bili gubitnici. Tako u jednom porodičnom sukobu u Ugarskoj nestaje iz istorijskih arhiva koje je koristio naš pisac. Beloš je napredovao u karijeri na dvoru i u državi, predvodio je vojsku, bio upravnik današnje Hrvatske, dobar organizator i desna ruka Bela Arpada, na kraju i Raški župan. Pored svih političkih peripetija pisac nas vodi u krčmu gde se dobro jede i pije probrano vino u blizini Beograda, na dvorske prijeme. Upoznaje nas sa prvim lekarom koji je stigao u Beograd, a deo je dubrovačke kolonije uspešnih ljudi. Ponekad nismo sigurni u istorijsku autentičnost kada Beloš sebi uredi kuću pored dvorca sa bibliotekom i kupatilom u dvanaestom veku. I pored toga što želi da nas upozna sa nepoznatim slavnim trenucima naše istorije, ima pedagoške namere i poruke savremenicima: kako bi trebalo da se prihvate najpametniji predlozi, da se pitaju plemići jer će onda morati da sprovedu ono što su predložili, vladar da odabere najsposobnije saradnike koje ne menja ceo vek. Ne pouzdavati se u reč moćnih jer oni imaju svoje velike interese i malim zemljama se poigravaju prema trenutnim ciljevima.

Čuo sam da su se na tom skupu o uslovima Vaše najave ovog posla raspitivao gospar Gučetić, Kotoranin Pribilović i Budvanin Jakometić, jer vjerovatno kontaju podnijet ponude, te ću Vam odmah rijet šta ja mislim o njima, a i učeni dottore ovde mi je svjedok da ću govoriti istinu. U Gučetić i  Pribilović su bogatiji od mene, ali je prvi uglavnom trgovac srebrom, a drugi je zelenaš koji svoj novac arči na pozajmice uz sedam procenata kamate.

…

Ostalo je samo da se Bela, po izlasku iz katedrale na konju uspne na humku podignutu na trgu od zemlje iz svih ugarskih županija,u čemu mu je Beloš pomogao vodeći konja. I pošto je on na sveopštu radost i klicanje prisutnih na vrhu tog brežuljka isukao mač i pokazao njime na sve četiri strane sveta, Beloš ga je sproveo natrag do kočije koja je čekala ispred crkve.

…

Za tili čas se pred gardistima postrojenim s leve strane trema obreo i maskirani dvorski dželat, čija dva pomoćnika su odmah počeli da grubo privode pokazane ka panju koji su doneli sa sobom da im on na njemu dvostrukim mačem, jednom po jednom, odseca glave, tako da se lokva prolivene krvi oko njega širila sve više.

…

Kraljica Ilona je ne samo pomogla svom bratu Belošu da se 1133. dostojno oženi u Ugarskoj  nego je i godinu dana kasnije upotrebila vladarski uticaj i da se njena mlađa sestra Marija uda za člana češke vladajuće porodice Pšemisla, kneza Konrada II od Znojma.

…

Moram kajem januara da nekoga od vas pošaljem u Beograd s porukom dubrovačkom graditelju Nikši Bobaljeviću da se pripremi da početkom marta dovede ovde grupu svojih primorskih zidara za rad na podizanje novih zidina tvrđave, kao i za gradnju nove gardijske kasarne i štale za konje i popravku  srušenog dela županijske palate, i proširenje njenog dvorišta za opšti sabor raške vlastele.

Vesna Šejić