Ognjen Spahić – Pod oba Sunca (roman)
Spahić O., Pod oba Sunca, Nova knjiga, Podgorica, 2020.
U ćutnji rastu drače.
…
Neće se taj isprsiti, a da nije leđa obezbjedio.
…
U grlu se taložila gorka suhoća retroaktivnog poraza koji me načinio nesumnjivim gubitnikom u dvoboju karaktera.
Ognjen Spahić (1977) je u romanu Pod oba sunca opisao psihološku situaciju kapetana prve klase Branimira Bate Lončara, ražalovanog, postavljenog da brine o svetioniku na pustom ostrvu. On pati od poratnog post-traumatskog stresa. Nagledao se na dubrovačkom ratištu nepravdi i činio ih. Kada je pokušao da zaustavi nepotrebne svireposti, detaljno opisane, uvređen je, oteran, obespravljen. Hrabar, a nemoćan, gasi bol i nemir alkoholom. Živi sa ženom koja je izgubila bebu pri porođaju i mogućnost materinstva. Svi likovi u romanu počinju svoju ispovest objašnjenjem zašto vole svog partnera, koliko im je teško da žive sa njim i koliko bez njega ne mogu da zamisle dalji život. Branimir nju zlostavlja u trenucima pijanstva, vređa, osporava, ali je voli ubilačko samoubilački. Svest o situaciji u kojoj su se našli produbljuje susret sa mlađim bračnim parom koji je pošao u nepripremljenu avanturu da bi spasio svoj brak u kome je ona ta koja sikti i vređa. Nemaju decu muškarčevom fiziološkom greškom koju nema snage da prizna. Trpi uvrede, bespomoćno voli i pronalazi gradske načine da izbegne razlaz: udvara se prijateljici, povlači se u sebe u trenucima krize. Susret takva dva načina življenja daje piscu šire mogućnosti psiholoških nijansiranja i upečatljivih dijaloga. More, reklamirana prirodna i turistička lepota, ovde uz zrele smokve, pečeno jare, plavetnilo, buru, vino i lozu, ne pomaže, dovodi do tragedije ili trenutnog pomirenja, kako kome. U mračnoj istorijskoj situaciji koju pisac nesuzdržano opisuje, čitamo i komplikovane bračne situacije izoštrene noćnom pijankom. Čehovljevo oružje na početku drame će na kraju dovesti do tragedije.
Šta bi meni preostalo ako bih srce napunila mržnjom? Ljudi su stvoreni da trpe i gore stvari, a kamoli dvadeset sedam ljeta na svetioniku.
…
Žurili su da ih sahrane u aleji pobjednika. Uz sanduke se uvijek ljuljao frižider ili špalir televizora.
…
Katkad poželim da skratim hod po blatu. Ovu laž koja nas je poklopila i natjerala da je zovemo životom.
…
Nisam čovjek koji će dopustiti da realnost, kakva god bila, strada pred slatkim opsjenama.
…
Crni mrak se popne s mora, kao hobotnica. I onda shvatim kako svjetlost reže tamu.
Vesna Šejić
