Oldous Haksli - Vreme mora stati (roman)

Ljudi kao pojedinci kao živi poreci u prostoru, kako su neverovatno prefinjeni, duboki i složeni! Ali trag koji ostavljaju za sobom u vremenu, poredak njihovih ličnih života – bože kakvog li groznog šablona.

…

Kad si oženjen sestrom svetskog prvaka u ulizivanju, onda možeš računati na najviše službene položaje.

Oldous Haksli (1894-1953) je 1944. godine napisao roman Vreme mora stati i u njemu je postavio glavnog junaka Sebastijana koji se razvija od petnaest do skoro četrdeset godina u vremenu između dva rata i za vreme njihovog trajanja. Ima posebno poreklo vladajućih bogatih engleskih slojeva, gde se od detinjstva kroz konverzaciju susreo sa svim značajnim temama, umetnošću, različitim moralnim i političkim pogledima najbližih. Odrastao je bez majka, uz zahtevnog oca koga je u početku prezirao, a na kraju romana kao čoveka koji je izdao svoje potencijale, prodao ih aktuelnoj politici. Dok je otac u jednom trenutku iz karijerističkih razloga bio u Egiptu, on se našao kod strica Justasa u Firenci. Stric se bogato oženio i kao udovac je mogao da sebi pruži niz užitaka u životu. Živeo je u Londonu, putovao po Evropi, imao bogatu vilu u Firenci sa vrtom ukrašenim renesansnim kipovima, sobama koje mirišu na suve trave, desetak slugu koji će se njime baviti. Hranio se najluksuznije i neumereno, bio debeo i predavao se raznim užicima koji su ga doveli do prerane smrti. Bio je obrazovan, kupovao slike, knjige od de Sada do Prusta, filozofske i religiozne spise. Sebastijan je bio kao svetac po kome je dobio ime gađan strelama i njegovih ideja: kapitalizam je nehuman, ne vodi napretku, a socijalizam je njegov logičan napredak, cinizmu veselog dobronamernog čoveka. Sa druge strane se upoznaje sa stričevim prijateljem Brunom koji ga uvek prozire, ali na njega konačno utiče: čovek treba da bude častan mislilac, sve ostalo je kompromis. Hteo je biti pesnik, u prvom delu romana na sve reaguje stihovima koje možemo pročitati. Osetljiv je, radoznao, moralno odgovoran sa grižnjama savesti, željan znanja, govori latinski, grčki i traži svoj put u tim smutnim vremenima. Haksli je autor čuvenog roman Vrli novi svet, bio je profesor Orvelu i uticati na njegove nepomirljive stavove. Pisac je poezije, eseja i njegovi romani su pre svega konverzacioni, i zasnovani na sukobu ideja, esejistički, što ne znači i dosadni. Pravo je zadovoljstvo posle pojednostavljenih savremenih romana naići ponovo na složeni svet smisaone konverzacije.

Uvek imaju potrebu za nekim besmislenim idealom zbog koga ne vide stvarnost i ponašaju se kao ludaci. I vidiš posledice u istoriji! Najpre veruju u Boga. I šta se dešava? Eto im pape, zatim inkvizicije, eto i Kalvina i verskih ratova. Onda im dojadi Bog, pa vode rat i pokolj u ime Čovečanstva i Progresa.

…

-    Koliko imate godina?

-    Sedamnaest.

-    U tom slučaju je tek smešno to što vas je sramota da živite. U vašim godinama čovek je već dovoljno star da zna šta je zapravo suština života. Bestidnost, i ništa više; puka bestidnost.

…

Svi idu u školu i svugde su godine školovanja postale uvod u vojni rok. Kakvih lepih predavanja tu ima iz lažne istorije i čestitanja samima sebi! Kakvog temeljitog podučavanja iz osnova religija nacionalizma! Nama više Boga, nema četrdeset nepogrešivih ministarstava spoljnih poslova. Ponovo se ceo svet zatresao od smeha.

…

Svu ljudi su rođeni s jednakim i neotuđivim pravom na razočaranje. Zato dok ne odluče da se odreknu svojih prava tri puta ura za „tehnički progres“ i „opšte fakultetsko obrazovanje“.

Vesna Šejić