Onore de Balzak - Rođak Pons (roman)

Kažu nam da nas potkrada, ali je tako duhovit, tako dobroćudan, da smo zadovoljni…

…

Jadne ovce, uvijek će vas šišati!

Onore de Balzak je napisao 91 roman u svom projektu Ljudske komedije, Rođak Pons je njegov pretposlednji roman, imao je nameru da napiše još pedesetak dela da bi zaokružio svoje ambicije da opiše francusko društvo u prvoj polovini devetnaestog veka. Opisao je osiromašeno plemstvo, bogate buržuje, društvene spletke oko podele titula i novca, ugovorene brakove, stanje u sudstvu, zdravstvu, vojsci, opticaj novca, slave, nepoštovanje umetnosti, nedostatak karaktera, morala, pohlepu, moći novca. Kada u svetu nabrajaju genije, on je na tom spisku. Planirao je da se obogati da bi mogao neometano da piše. Nikada mu to nije uspelo, pisao je kao i Dostojevski (još jedan genije) na rokove, pokrivajući dugove. Njegovi romani su najuzbudljiviji krimići, ubija se otrovima, emotivno – efikasno. Pons poseduje zavidnu zbirku umetničkih predmeta na koju je potrošio nasleđe, muzičar je obrazovan u Rimu. U Pariz u koji se vratio sa delom svoje zbirke poznatih italijanskih renesansnih slikara, njegov muzički dar nema cenu, a zbirku koju vešto popunjava cicijaški krije od pogleda znalaca. Uživa da kao siromašan rođak večera po uglednim kućama daljih rođaka. Kada je u šezdesetim godinama života postao nezanimljiv i doživeo podsmeh, napušta posete, živi sa svojim iskrenim prijateljem Nemcem Šmukeom, takođe muzičarem, i zapada u bolest. Njih dvojica muzički organizuju život Teatar komik, drže privatne časove i žive krajnje skromno. Kada se poveruje da je na samrti, otkriva se vrednost njegove zbirke. Od spletkašice kućipaziteljke, pa Jevreja kolekcionara koji zna vrednost i svoje i Ponsove zbirke, ali mu je važnija cena, svi su zainteresovani da mu izmame testament na vreme. Tu su rođaci potpredsednik suda i njegova proračunata žena čije su spletke i nepažnja i doveli do bolesti. Lekar koji želi bogatu klijentelu, advokat koji se bavi sitnim poslovima, ugledni advokat predstavnik moćne porodice i mnogi drugi, sitne pohlepne duše, će ubrzati Ponsovu smrt. Uz niz podvala porodica uzima zbirku, prodaje je i kupuje letnjikovac sa livadama i šumama oko njega. Šmuke kome je testamentom zbirka prepisana, umire od žalosti za prijateljem i zlobe ljudi u toj otimačini.

Ako ima nešto žalosnije od nepriznatog genija, to je neshvaćeni stomak.

…

Mlad advokat bez parnice, mlad lekar bez pacijenta, dva su najjača izraza pristojnog očajanja.

…

Ovu strašnu ledi Magbet ozari paklena svetlost: ona je shvatila da će doktor postati njen saučesnik, kad prima nagradu za lažnu bolest.

…

Pravda je kao medicina, ona ima svoje žrtve.

…

Jednog jutra, dok je pušio lulu, leđima naslonjen na dovratak svog dućančića, i dok je sanjao o lepom dućanu na bulevaru Madlen, gde bi vladala gospođa Cibot sjajno odevena odjednom se doseti da bi mogao da sastruže rđu sa svog točka i time začini čaj njenog muža… Evo kakve su bile posledice te zločinačke homeoterapije: treći dan kosa mu poče da otpada, zubi se rasklimaše, i celo telo je bilo poremećeno tom malom količinom otrova.

…

Gospođica je bila visoka, riđa i grudobolna, vlasnica jedne kuće u Plac Rojalu. Nije bila lepa; ali bože moj! kad se prelazi sa nule na osamnaest hiljada franaka prihoda, ne treba gledati na sitnice.

…

Pre svega, ja se nadam da ćeš ozdraviti i da ćemo još slušati tvoju lepu muziku; ali naposletku, vidiš, život je vrlo žalostan, trgovci se cenjkaju, kraljevi škrtare, ministri planiraju, bogati ljudi jedva vežu kraj s krajem. Umetnici više nemaju srca – vreme je da se umre… Zbogom stari!

Vesna Šejić