Pastir Kostja (Весёлые ребята, 1934.)
"I ko sa pesmom kroz život korača, Taj ne zna nikad za bol i teški jad."
Pastir Kostja (Весёлые ребята, 1934.) je filmska komedija u kojoj ne igraju (ali kao da igraju) Čarli Čaplin, Harold Lojd i Baster Kiton, ali igraju i pevaju, i to jako dobro, Leonid Utjosov i Ljubov Orlova. Na špici je, uz znak pitanja, najavljena i misteriozna Marija Ivanovna, a onda se, tokom filma, otkrije da je to - krava.
U jesen 1932. godine, samo pet godina nakon što je u Njujorku prikazan prvi tonski celovečernji film, a broj onih koji su poslati u Sibirske logore se tek približavao prvom milionu, neko je u Centralnom komitetu komunističke partije SSSR-a, možda čak i sam Josif Visarionovič, odlučio da se i u Sovjetskom savezu snimi muzička komedija. Glavni filmski producent i direktor Sojuzkina Boris Šumjacki, nakon pomnog gledanja nekoliko stranih muzičkih filmova odlučuje da u tom filmu glavnu ulogu ponese Leonid Utjosov, u tom trenutku jedan od najpopularnijih glumaca Sovjetskog saveza. Ovaj to naravno prihvata ali pod uslovom da muziku za film napiše njegov prijatelj, kompozitor Isak Dunaevski. Tema filma je delimično preuzeta iz predstave u kojoj je Utjosov glumio u Lenjingradu, zamena ideniteta pastira Kostje Potehina i gostujućeg džez dirigenta iz inostranstva. Svakojake se tu zavrzlame događaju a stvari postaju još složenije kad se Kostja zaljubi u mlađanu služavku Anjutu koju glumi tada vrlo popularna Ljubov Orlova. Vispreni se Kostja snalazi u celoj toj frtutmi i mada se događaju stvari koje niko ne očekuje, dolazi i do Boljšog teatra, a film na kraju, kao što se od takvog filma i očekuje, dolazi do srećnog završetka.
Uz ozbiljnog reditelja kakav je bio Grigorij Aleksandrov i snimanju se pristupilo ozbiljno. Eksterijeri su snimani u Crnomorskom letovalištu Gagra gde je na plaži postavljena pruga uskog koloseka po kojoj su vožena kolica sa kamerom i snimateljem. Već prvi kadar u filmu pokazuje da napor nije bio uzaludan. Petominutna vožnja (sa dva jedva primetna pretapanja) upoznaje nas sa Kostjom dok on peva uvodnu pesmu i proziva svoje životinje. Lepe plaže, lepe kuće, ozbiljno uređeni enterijeri, sve je bilo urađeno onako kako treba. Ima tu naravno i nekih za Sovjetsko društvo negativnih pojava koje su, naravno, oštro kritikovane.
Ceo film u originalnoj crno - beloj tehnici možete pogledati ovde:
Postoji i naknadno obojena verzija a nju možete pogledati OVDE.
Originalna verzija je, naravno, bolja od ofarbane. Neko je rekao i to da je originalna verzija bilo kog filma uvek bolja od naknadno obojene.
Film je po završetku prvo prikazan…pa naravno, Josifu Visarionoviču. U sali Uprave za foto i filmsku industriju je vladao muk dok je Staljin gledao film. Nakon završetka su njegove reči “Lagan i veseo film. Kao da sam bio na odmoru.”, svima skinule kamen sa srca i film je krenuo u distribuciju širom zemlje ali i po inostranstvu.
Prikazivan je i na nekim festivalima, u Veneciji je ušao u šest kandidata za nagradu. Hvalio ga je, među ostalima, i Čarli Čaplin, rečima: “Ovaj film je Americi prikazao novu Rusiju, do sada su Amerikanci poznavali Rusiju Dostojevskog”. <p >No, sudbina veselih momaka nije bila tako vesela. Scenaristi Nikolaj Erdman i Vladimir Mas su uhapšeni i prognani još pre nego što se film pojavio u bioskopima. Snimatelj i autor filmskih trikova Vladimir Nilsen je doživeo istu sudbinu. Šumjacki je uhapšen, osuđen i streljan 1938. godine zbog "sabotiranja Sovjetske filmske industrije”. <p >Raditelj je, istina, izbegao takvu sudbinu. Oženio se glavnom glumicom Orlovom, režirao je i glumio dugi niz godina. Poslednji film koji je režirao pred smrt 1983. je bio dokumentarac o Ljubov Orlovoj, njegovoj životnoj saputnici. Ako imate vremena, pogledajte ga - "Любовь Орлова" (1902-1975) документальный фильм (1983).
I glumci su bolje prošli, Utjosov je bio omiljeni Staljinov glumac, nastupao je u pozorištu, mjuzikholu i kao vođa džez benda. Za vreme rata je učestvovao u predstavama za vojnike na frontu. Nastupao je i posle rata, snimao ploče i filmove. Prvi je pevač popularne muzike koji je dobio titulu Narodnog umetnika SSSR. Nakon smrti je jedna mala planeta dobila ime po njemu, podignut mu je spomenik i objavljena je prigodna poštanska marka.
Ljubov Orlova se nedugo nakon ovog filma udala za reditelja Aleksandrova. Glumila je i nastupala kao pevačica, mnogo je leta trajala njena vrlo uspešna karijera. Staljin ju je jako cenio ali je cenila i ona njega. U jednom kasnijem intervjuu ga je hvalila i nalazila opravdanje za njegove postupke. I ona je dobila poštansku marku, malu planetu, a po njoj je nazvan i jedan brod. Kruzer “Ljubov Orlova” je sagrađen u Kraljevici kod Rijeke i porinut 1976. Plovio je kao putnički brod i kao brod za prevoz posade i održavanje stanica na Antarktiku. Promenio je nekoliko vlasnika ali se na kraju otkinuo prilikom tegljenja u rezalište i godinama plutao po okeanima nošen strujama. Verovatno je potonuo negde u Atlantskom okeanu, ili možda i dalje luta...
Pesme iz filma su odmah postale popularne, objavljene su na gramofonskim pločama i puštane na radiju. Zanimljivo je da su neke od njih prepevane i na naš jezik. Uvodnu pesmu je izvodio Stjepan Džimi Stanić, malo kraću verziju od one izvedene u filmu, ali podjednako optimističnog teksta:
"Hvala ti srce" (Как много девушек хороших) je nežni ljubavni tango u izvođenju Utjosova i Orlove, uz muziku već pomenutog Dunaevskog i uz tekst Vasilija Lebedev-Kumača, jednog pravog sovjetskog revolucionarnog pesnika. Doživeo je brojna izvođenja, proslavio ga je Pjotr Leščenko. I kod nas je ova pesma bila popularna, postoje brojne verzije a zanimljivo je da se pojavila i u filmu Kreše Golika "Tko pjeva zlo ne misli". I u “Boljem životu” ovu pesmu peva Snežana Savić dok mlađahni Bjelogrlić tugu utapa u ‘ladnome šampanjcu. Još jedno sećanje na ovaj film i ovu pesmu nalazimo u filmu Pavela Pavlikovskog iz 2018. “Hladni rat”, koji je bio nominovan za Oskara i za Zlatnu palmu u Kanu. izvanredna Joanna Kulig izvodi ovu pesmu na audiciji i na pitanje komisije odakle joj ta pesma ona kaže: “Iz filma. U mom selu (u Poljskoj) je prikazivan stari sovjetski muzički film…”
Veliku je popularnost ovaj film doživeo i kod nas. Prikazivan je pre (drugog svetskog) rata i tada je i dobio naziv "Pastir Kostja". Pod tim je imenom prikazivan i posle rata, naravno do 1948. i posle 1955. Ako dozvolite piscu ovih redova da bude malkice ličan, Pastir Kostja je moj prvi odlazak u bioskop i prvi film kog se sećam. Malo li je...
Časlav Petrović
