Pedro Mairal - Urugvajka (roman)

Nacionalna valuta bila je devalvirana, a inflacija galopirajuća. Uvedene su mere kontrole tržišta deviza. To je kao da te usred leta isplate u kockama leda a da istovremeno zabrane frižider.

…

Uvek su mi bili jezivi oni parovi koji deluju kao da su sijamski blizanci, koji misle isto, rade isto, jedu isto, zajedno se napijaju, kao da su vezani pupčanom vrpcom.

…

Odrasli smo sa određenom idejom o porodici koja nas je oblikovala i zato smo sad anksiozni kad vidimo da je ona u razvalinama.

Pedro Mairal (1970) je rođen u Buenos Ajresu, jedan od njegovih romana je predložak za film, a Urugvajka je nagrađeni roman za najbolje književno delo na španskom jeziku 2017. Junak ovoga romana je čovek od 45. godina, pisac je, zadnju godinu ga izdržava žena, ima malog sina. Odrastao je u bogatoj porodici: Od prvog dana moga života na mene su se neprekidno trošile gomile novca. Sav taj novac oformio me je kao ličnost, odredio socijalni milje kojem pripadam, krug mojih prijatelja, način na koji govorim.  Promenio se način života u Argentini, on se u svom bogatom delu života opredelio da bude pisac, ali sada je u besparici i svakoj drugoj krizi. Treba da ode u Urugvaj da u Montevideu pokupi petnaest hiljada dolara honorara za knjige koje tek treba da napiše. Tamo se nada i avanturi sa dvadeset godina mlađom Gerom koju je upoznao na književnom festivalu i o njoj od tada mašta, čak u snu izgovara njeno ime. Brak mu je zapao u krizu. Opterećen je kućnim poslovima, zapustio se, brine o sinu. U braku više nema bliskosti, ni želja. Njegova žena dobro zarađuje, postaje sve doteranija, ali za njega nema vremena, ni interesovanja. U Montevideu, gde je otišao na jedan dan da pokupi novac koji bi mu rešio niz problema, se živi opušteno, legalizovana je marihuana. U banci su ljubazni i nema posebnih štitnika oko šaltera jer u Buenos Ajresu se ubija ako digneš neki novac, i oduzimaju ti pola zbog taksi i oporezivanja. Postoji pretnja od graničara, otkriće, oduzimanje. Ko dolazi na jedan dan da pokupi novac, mogu ga susresti i pokrasti. Sve je to stresno, a onda i Gera koja ga može odvući u avanturu iz koje ne vidi izlaz. Roman je napet, uzbudljiv i duhovit; plašimo se od neizvesnih razrešenja, ali kao često i u životu, opasnost je negde drugde i nije je moguće zaobići. Sina je dobio kasno, te je za njega zabrinut. Od kako se rodio brine da se i njemu može nešto desiti, šta bi onda bilo sa detetom. Džabe ideš na kurs pre porođaja jer kad s bebom najzad dođeš kući, nemaš pojma šta s njom da radiš, gde da je staviš. Kako da je držiš? Gde ćeš da smestiš tu malenu dušicu, taj haiku u ljudskom obliku? Ne pominje direktno politiku i političare, ali sluša internet stanicu čiji je slogan: Tog dara presvetog mi dostojni jesmo: drhtite tirani!  Savremeni romani uvek imaju i pitanje novonastalih načina organizovanja porodičnih odnosa. Tako na kraju saznajemo da je njegova žena već godinu dana u vezi sa prijateljicom, da se Gera udaje zajedno sa svojom poznanicom za jednog čoveka i obe će mu iz tog neočekivanog braka roditi po jednog sina. I literatura se menja, iako je ovo ljubavni trougao, ili kako već to reći, i roman sa kriminalnim zapletom treba da bude i društveno korektan, pun razumevanja za sve nove izbore kako živeti zajedno.

Obuzima me osećanje ne-bivstva koje se javlja na putovanju.

…

O najelementarnijim stvarima čovek odlučuje utrobom, celim telom, te odluke donosi samo naše telo, naša životinjska priroda.

…

Dosta mi je bilo književnih sublimacija i izmišljenih priča. Hteo sam da imam stvarni život.

…

Ostao sam tu gde jesam. Predavši svoj život u ruke sudbine, te moćne sile južnoameričkog podnevlja.

Vesna Šejić