Petronije Arbiter - Satirikon (roman)

Dajte oglas: NA PRODAJU: narod i polovan senat. Sve povoljno, s popustom (kupcu političku podršku, uspeh garantujemo – vidi cenovnik).

…

Ljubav prema umetnosti nije još nikoga obogatila. Imam utisak da je beda na neki način sestra bliznakinja inteligencije.

Petronije Arbiter je bio deo svite Nerona (37-68 godine nove ere), bitan zabavljač i arbitar mode oblačenja, zabavljanja i ponašanja. Nije mu to pomoglo da jednog dana ne zapadne u nemilost i milostivo mu je dozvoljeno da iseče vene. Priredio je svečanu večeru po ugledu na Sokrata i otmeno naputio ovaj svet. Satirikon nije imao veliku popularnost, jer je pisan pred kraj života, a ne u vreme Petronijeve moći i uticaja. Do nas su došli delovi i sadržaj se može iskonstruisati iz anala istoričara. Najveći uticaj i popularnosti u 18. i 19. veku je imao je u Francuskoj, pa se tvrdi da je uticao i na Balzaka. Pisan je u različitim žargonima latinskog jezika i Radmila Šalabalić je prevodila koristeći se jezikom dubrovačke renesanse, Sterije, Stevana Sremca i jezikom ulice; tako je tekst ostao duhovit. Glavna ličnost je Enkolpije, njegov „bratić“ Gideon, dečak- ljubavnik i ostali koje je susretao na svojim putešestvijima od luke u Marselju, preko Napulja, pa do gradova na obalama Grčke. U onome što nam je ostalo od Satirikona je i detaljan opis gozbe jednog bogataša koji je bio rob. Robovi su se bavili trgovinom za svoje otuđene i lenje gospodare i polako, oni veštiji, preuzeli kapital. Nekultura, nemoral, rasipništvo je time došlo na scenu. Gozba se sastoji iz nezamislive količine hrane koja je i pobrojana, trajala je danima, točilo se vino bez prestanka. Domaćin je priredio niz iznenađenje kojima je i ponižavao svoje goste i pokazivao im svoju raskalašnost i moć. Prepričavaju se ljubavne avanture i dešavaju se razne opscene situacije. Gozba je slika života na Neronovom dvoru. U razgovorima gostiju saznajemo da u gradu nema ni hleba, ni brašna, a oni se kupaju u vinu i skupocenim mirišljavim uljima. Novac je mera moći i uspeha. Potom se Enkopije sa Gideonom dečakom u koga je zaljubjen i za koga se bori da mu ga bogatiji ne otmu, jer svi imaju „bratiće“, upućuje na putovanje, uvek u bekstvu od sumnjivih situacija. Doživljava brodolom i lažući, jedno vreme, živi u gradu Krotonu u družini starog pesnika, koga kada recituje svi gađaju kamenjem. Umetnost je nepoželjna. Tekst je u prozi uz niz dodataka u stihu. Opisi svih vrsta gadosti i strasti su u delu sveprisutni.

Nije nikakvo čudo što profesori u svoji retorskim zadacima čine nemoralne ustupke. Moraju. Ko s vucima živi, mora i da urla.

…

Sud je roba na prodaju:

ko da više, ko će pre-

ko sudije prvi plati

nek za proces ne brine.

…

Ima jednog specijalno trubača, sav nalickan; služi mu da mož u svakom trenutku da mu objavi koliko je izgubio od života.

…

Ama, i ja sam bio isto što i vi i samo ta moja pusta sposobnost što me dovde dovede. Mozgić čini čoveka, nema šta, i sve drugo ti je trica i kučine: jeftino kupi, skupo prodaj , taj sam. Što jes, jes, bio sam gazdin ljubavnik – četrnaest godina. Nema tu sramota kad gazda naredi. Ali stizo sam ja i gazdaricu da namirim, znate već šta oću da vam kažem.

…

Svi koji su pomenuti u mom testamentu primiće svoj deo nasledstva pod jednim uslovom: da iseku moje telo na komade i da ga pojedu javno pred iskupljenim narodom.

Vesna Šejić