Pol Džonson - Intelektualci (studija)

Nema tako besmislene ili neverovatne stvari koju dosad već nije tvrdio neki filozof.

…

Žil Lemer, čuveni kritičar, s pravom je izjavio da je to što je Ruso tako naglo mogao da postane besmrtnik – „jedan od najboljih dokaza ljudske gluposti“.

Da li je pogubno ako se filozofi bave idejama uređenja društva i čovekovog života je pitanje koje je ovom studijom ispitivao Pol Džonson izlažući ideje i način života koji nije pratio filozofska načela kod jedanaest značajnih mislilaca koji su uticali na savremenike i istoriju ljudskih ideja. Na kraju će autor doći do zbunjujućeg zaključka: Ne samo što ih treba držati podalje od poluga vlasti, nego treba da budu predmet posebnog podozrenja kad grupno žele da nam ponude svoj savet. .. Ne uzimajte ozbiljno njihove sudove o političkim vođama i važnim događajima. .. Iznad svega – bez prestanka moramo da mislimo na ono što su intelektualci skloni da zaborave: da su ljudi važniji od koncepcija i da moraju da budu na prvom mestu. Bezosećajna tiranija ideja gora je od svakog despotizma. Počinje analiza od Žan Žak Rusoa koji je svojim delom uticao na stvaranje romantizma, ali i Francuske buržoaske revolucije. Govorio je o dobroti čoveka koji kvari društvo, ali ako se čovek pravilno od detinjstva usmerava to će dovesti do apsolutizma i čovekove sreće. Pol Džonson je plasirao ideje intelektualaca sa podsmehom, a njihove biografije od pogubnog uticaja odrastanja, do bezosećajnosti prema vlastitoj deci, ženama, prijateljima, mecenama. Tu se susrećemo sa niz tajnih greha koje možda i nismo želeli da znamo: Ruso je dao u sirotište svoje petoro dece gde se u proseku usled nebrige teško preživi sedma godina i to nisu njegove jedine sramote; Šeli je bio neodgovorno zanesen, ali je živeo 24 godine, pa možemo i da mu oprostimo; Marks sem što je većinu slogana i ideja plagirao bio je prljavac, pivopija često sav u čirevima; Ibzen mrzovoljni škrtac koji mnogo pije; Tolstoj kockar u mladosti, ženskaroš ceo život, blentavi starac; Hemingvej koji je stvorio stil mačo Amerikanca pijanica i kada mu zakaže moć, samoubica; Breht koristoljubivi i uspeo samoreklamer, korisnik tuđih ideja; Rasel umešavši se u političke pouke svetu gubi filozofsku slavu (podsmešljiva slika njegovog suda kome je predsedavao nekakav jugoslovenski pisac Dedijer); Sartr je godinama i pićem obesnažio svoju filozofiju egzistencijalizma (kada je ugošćen i uvažen kod Tita, izjavi je da je Jugoslavija ostvarenje njegovog filozofskog sna). Nakon tog istorijskog pregleda ukratko nas upoznaje sa generacijom „hedonističkih intelektualaca“ koji su svojim delom i životom pozivali na zločin od Orvela do Noama Čomskog. Džonson je engleski konzervativni istoričar i njegova pristrasnost je uočljiva, ali studija ima niz malo poznatih činjenica, kao i biografskih detalja i slike vremena, te je „Intelektualac“ knjiga koja može višestruko zabaviti i zgroziti.

Šeli je retko osetljiva duša, međutim – osećanja drugih ostavljala su ga potpuno hladnim.

…

Marksovo celokupno delo ima obeležje talmudskih proučavanja: u suštini nije ništa drugo od komentarisanja radova drugih i kritika tuđih dela u njegovoj oblasti.

…

Čini se da je kasno viktorijansko doba bilo doba urokljivih pogleda. Tolstojevi kritičari bi zanemeli od njegovog pogleda boje bosiljka. Ibzenovo zurenje podsećalo je na pogled krvnika ispod vešala.

…

Ibzen: Šta je većina? Beslovesna masa. Razum je uvek u posedu manjine. Većina ljudi nema prava da stvara svoje mišljenje.

…

Tolstoj: Deca uopšte nemaju potrebu za obrazovanjem, ubeđen sam da što je neko učeniji, tim je gluplji.

…

Breht: Budi dobar prema sebi.

Vesna Šejić