Predahni, radni čoveče

Veliki filozof Aristotel je još u  4.veku pre nove ere smisao države video u sreći njenih stanovnika. Danas, 25 vekova kasnije, tokovi društveno - političke  misli razvijenih  zemalja usmereni su ka duhovnoj i materijalnoj ravnoteži kao putu ka sreći.

Stručnjaci tvrde da previše radnih  sati dovodi do umora te su  radnici skloni greškama i povredama. Frustracije izazvane nepostojanjem balansa privatnog i radnog života obaraju produktivnost.

Pažnju javnosti je krajem prošle godine privukla premijerka Finske Sana Marin idejom da se radno vreme skrati na 4 radna dana nedeljno i šest sati dnevno. „Smatram da ljudi zaslužuju da provode više vremena sa svojim porodicama, sa voljenima, da se posvete svojim hobijima i drugim aspektima života, kao što je kultura “ - izjavila je ona za Helsinki Tajms.

Sličan eksperiment već je sproveo IT gigant Majkrosoft tako što je tokom avgusta u svojoj kompaniji  u Japanu uveo petak kao neradan dan. Rezultati do kojih su došli su zapanjujući. U poređenju sa istim periodom prethodne godine pokazalo se da je došlo do smanjenja troškova i povećanja produktivnosti za čak 40%. Takođe, zbog sve većih posledica kulture „radoholičarstva“ Vlada Japana je pokrenula kampanju „Premijum petak“ kako bi ohrabrila radnike da poslednjeg petka u mesecu ranije odu s posla. U isto vreme na drugom kraju sveta vlasti danskog grada Odšereda uvele su četvorodnevnu radnu nedelju za sve zaposlene u opštinskoj administraciji, u kojoj radi oko 300 ljudi, tako da će tamošnji službenici ubuduće i petak moći da koriste kao slobodan dan. Ukoliko ostanete duže na poslu u Danskoj ćete pre dobiti prekor nego pohvalu.

U Švedskoj se tokom poslednje tri godine vrši više eksperimenata koji za cilj imaju testiranje šestočasovnog radnog vremena. Francuzi, koji su još 2000. godine skratili radnu nedelju sa 40 na 35 radnih sati, bore se za dodatno skraćenje na 32 sata nedeljno.

Previše rada ugrožava zdravlje, a lošom dinamikom privatnog i poslovnog života najviše su pogođene porodice, zaključak je istraživanja Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Indeksom OECD-a rangirane su  zemlje prema tome koliko su građani sposobni da balansiraju privatni i radni život. Na prvom mestu je Holandija čiji građani ne rade previše i imaju dovoljno slobodnog vremena i za odmor i za spavanje.

Sudeći po onome što se poslednjih meseci može čuti i pročitati u sredstvima javnog informisanja poslodavci, a ni zakonodavci, u Srbiji nisu spremni da ukinu rad nedeljom.

Marija Grebović Marković

photo: Časlav Petrović

Zašto da proljevam znoj kad dobijam manje?