Skip to content. | Skip to navigation

Personal tools

Navigation

You are here: Home / ŠTA? / Predrag Kuzmanovski – Kapetan Petar Želalić (istorijska biografija)

Čitaj

04. 10. 2024. u 18:30h Beograd, Srbija

Predrag Kuzmanovski – Kapetan Petar Želalić (istorijska biografija)

Kuzmanovski P, Kapetan Petar Želalić, Biblio Boka, Herceg Novi, 2024.

Predrag Kuzmanovski – Kapetan Petar Želalić (ilustracija)

 

Da ponos imperije brod „Kruna Otomanska“ padne u ruke „Zmijskog gnijezda“, kako su na Bosforu nazivali Maltu, to sultan nije mogao sanjati ni u najgorim snovima.

Kada su ljudi tako surovo tretirani da njihov svakodnevni život predstavlja jedno dugo mučeništvo, u slučaju da se oslobode, oni postaju najopasnija sila koja postoji.

 

Romansirana biografija „Kapetan Petar Želalić – Kruna otomaska pod nogama malteškog viteza“ je uzbudljiva priča o čoveku koji je od mladića iz Bijele došao do čoveka čija je otimica najvećeg broda Otomaskog carstva uzburkala odnose evropskih sila i Turske do opasnosti od opšteg rata. Pisac ove biografije je Predrag Kuzmanovski koji je na brodovima proveo dvadeset godina, bio kapetan i iskusio muke i avanturizam takvoga života. Otuda je svaki njegov opis života Petra Želalića i deo njegovog znanja o moru, patnji, opasnosti i ponekada čaru takvog života. Korsarenje je vid gusarenja i kako su u najvećem broju napadani otomanski brodovi, bila je to i borba protiv prevlasti Turaka nad morem. Blagonaklono je takav način života prihvatan od Svete stolice i tadašnjih vladara. Petar Želalić je počeo svoj život na moru na takvom brodu. Dopao je ropstava i bio galiot na „Kruni Otomanskoj“. Posao vrlo uzbudljivo i u detalje opisuje tegobe života galijota. U trenutku kada se deo postade broda povukao na obližnje ostrvo na molitvu, galijoti pod vođstvom Petra Želalića ga otimaju. Opis otmice je uzbudljivo herojski. Brod takvog značaja će stići na Maltu. Predrag Kuzmanovski će imati priliku da nam ispriča istoriju Malteških vitezova koja je sama po sebi značajna i tajanstvena. U redove vitezova će biti uvučen i ruski car Pavle I koji će biti Veliki majstor i tako će se proširiti uticaj Maltežana u formiranju Ruskog Velikog priorata. Pisac veselo opisuje lukavstvo diplomatije oko otetog broda. Na kraju da bi se izbegao rat velikih srazmera Luj V, takođe član Malteških vitezova, otkupljuje brod suvim zlatom i vraća ga Otomanskom carstvu. To će biti svečani, detaljno opisan povratak sa svim sjajem koje određuje moć i raskoš turskog dvora. Dolasku broda će biti prisutan i slikar Antoan Favre, knjiga je lepo islustrovana i njegovim slikama. Petar Želalić će zatim postati jedan od najhrabrijih i najuspešnijih kapetana na korsarskim brodovima, u daljem toku ima svoje brodove i stiče veliko bogatstvo, gradi prvu pravoslavnu crkvu na Malti, a stiče i status Malteškog viteza. To će izazivati ljubomoru te će doći i na sud Velikog inkvizitora. U tom sporu će ga štiti sam vrh malteške vlasti jer deset posto od svih dobitaka korsarenja ide direkno u blagajnu. Biografija je pisana toliko živahno da čitalac ima utisak da se sve baš sada dešava i s obiljem detalja od hrane kojom su se snabdevali brodovi, tačni podaci o zlatu i drugim vrednostima koje se zaplene i taktika kojom su se zauzimali brodovi. Posvetio je pisac pažnju odnosima na brodovima, mogućnosti pobune, raspodela plena. Petar Želalić je dovoljno poživeo da doživi Napoleonovo vreme kada se gubi u trenutku istorije značaj korsarenja, pa i Malte. Knjiga je na dobrobit kulture pamćenja značajnih ljudi Boke i truda da se ne zaboravi svoje poreklo i odmeri složenost sadašnjeg trenutka.

Kapetan Predrag Kuzmanovski - portret 

Kapetan je bio pripadnik Malteškog reda i skoro uvek vitez ili narednik.

Raspodela plijena bila je precizno utvrđena i obavljala se na slijedeći način: jedna desetina išla je Velikom Meštru jer je on kao vođa vitezova osiguravao bezbjednost korsarskim brodovima u lukama Malte i obezbjeđivao ljudstvo za pripremu broda za korsarski pohod.

Kao da otmica Krune Otomanske nije bla dovoljna glavobolja koju je Luj V imao radi kapetana Želalića nego i dalje govore sledeći kosarski poduhvati koji su zabeleženi u arhivama tadašnje francuske diplomatije i arhivama vlasti Malte.

 

 

Vesna Šejić