Raj Loriga - Predaja (roman)

Kako to da ostali sve ovo trpe? Hoće li čovek sve da istrpi ako mu samo daju hranu na tanjiru?

Roman Raja Loriga Predaja je priča o čoveku koji ne može da se prilagodi društvu u kome vlada sreća. On je jednostavan čovek, obrađivao je zemlju, lovio po šumi. Poslao je dva sina u rat, verujući da oni treba da brane svoju zemlju. Njegova zemlja je stupila u zavojevački rat koji je izgubila, a da vešta propaganda prikriva istinu od stanovnika torturom i stalnim pronalaženjem krivaca koje kažnjava  smrću. Svi su navikli da moraju da veruju i budu poslušni. Naučnici su sagradili savršeni stakleni grad u kome je sve od prozirne materije, svi imaju stanove i svako je izložen pogledima ostalih i u najintimnijim trenucima. Mokraća se prerađuje u vodu za piće, a fekalije u korisne materije čija namena je nepoznata. U grad je smešteno preostalo stanovništvo. Pre evakuacije svi su morali da spale svoje kuće i krenu u grad. Na ulazu je svaku grupu dočekalo nekoliko svojih zemljaka sa tablom na kojoj je pisalo: „Izdajnici“. Svi su se morali tuširati tri puta dnevno i naš junak pri kraju otkriva da je voda kristalna i ima posebnu moć da oduzme čulo mirisa i unosi osećaj zadovoljstva. Kada je počeo da misli posle jedne pijane noći, dali su mu pilulu od koje je spavao dva dana i posle toga se osećao još srećnijim. Njemu je sreća i prihvatanje svega što mu se dešava postalo nepodnošljivo, uspeo je nekoliko dana da se  ne tušira i ne pije vodu i onda je pukao, izazvao nered, pa je smešten u ludnicu. Neprilagođene treba skloniti, ili ubiti. Raj Loriga je španski pisac, nagrađivan, popularan. Zajedno sa Almodovarom je pisao scenario za film Živo meso.

Oni koji su za to nadležni misle na nas i zato misle umesto nas.

…

Kada čovek ima neke svoje ideje, to odmah deluje sumnjivo.

…

Uvek se nađu neke bundžije i nikad ne znaš šta im se mota po glavi.

…

Prihvatajući način na koji stvari funkcionišu u prozirnom gradu, kako na poslu tako i kod kuće, postaješ nesposoban za bilo kakav otpor, jer na sopstvenu žalost u svemu nalaziš sijaset razloga da budeš zadovoljan i spokojan kad je sve u najboljem redu. I onda ako ceo dan treba da prevoziš tovar gavana, činiš to u sjajnom raspoloženju i ako svako veče treba da trpiš nametljivog junošu koji se nabacuje tvojoj ženi dok istovremeno zbunjuje tvoje dete, sve ćeš to da progutaš kao nešto normalno i ništa se nećeš čuditi, i tako ti protiče dan za danom, a tebi ni na kraj pameti nije da se pobuniš.

…

Prosto je neverovatno kako se ljudi bahato odnose prema tuđim stvarima, ta želja koju mnogi imaju da sve rasture i urnišu ispoljava se tek kad ih ništa ne sputava, kad ih niko ne kontroliše i ne nadzire, kad nema vlasti ni autoriteta, pa iz čoveka izbije ono najprimitivnije u njemu i samo bi da razara i ruši toliko da je to zastrašujuće.

…

U prozirnom gradu tako sve funkcioniše: dobiješ gomilu onoga što ti nije potrebno, a onoga što stvarno želiš ništa, ni za lek.

…

Obradovao sam se što nisam onoliko silno radostan.

…

Ni rat ni strah nisu me učinili tako jadnim i čemernim kao ovo neumitno blagostanje.  

Vesna Šejić