Režis Debre – Civilizacija: Kako smo postali Amerikanci (studija)

Čovek iz vlade treba da predstavlja ideju. To bi današnje političare ostavilo bez posla

…

Nova civilizacija prezire luzere, siromašne i poražene. Nema smisla za veličinu izgubljenih bitaka.

…

Antiamerikanac, korisni idiot, antievropljanin: toliko kamenja koje nije dobro okačiti oko vrata ako želite da napredujete.

Režis Debre: filozof, diplomata od Kastrove Kube, Čilea Aljendea, pa dalje u Miteranovo vreme po svetu; sa nizom priznanja, u studiji Civilizacija: Kako smo postali Amerikanci piše o kulturnom i političkom porobljavanju Francuske i šire uzeto Evrope.  Pre svega definiše razlike između kulture i civilizacije: Kultura je specifičnost života jednog naroda i tla. Civilizacija interna i bez korena, čiji se postupci primenjuju bilo gde. Dužnost čoveka danas jeste da osigura da civilizacija ne uništi kulturu, a tehnika čoveka. Za kulturu je potreban kontinuitet, a za civilizaciju luke, brodovi, vojna i ekonomska prevlast. On nam navodi niz primera iz istorije o nestanku kultura u Južnoj Americi. Osvajačke pohode koji su ugrozili opstanak naroda. Danas on tvrdi da je francuska kultura ugrožena, da se način života promenio. Zemlja čitalaca je postala sredina društvenih mreža. Da se važna ličnost postaje umesto velikih ideja i slikanjem pored biblioteka, autoritetom reprodukcije značajnih ideja, govorenjem niza jezika selfijima i reklamnom industrijom. Engleski je jezik vlasti. Političari su se nekada slikali u susretu sa intelektualcima, sada u spavaćoj sobi, ili sa sportistima. Amerika ne mora da pokreće oružje kad nudi masovne medije i osećaj užitka. Mesto knjiga i studija istorije, na većinu je uticala kroz filmsku industriju. Sve mračne strane kolonizacije pokazuju se kao junački poduhvati od Džon Vejna do Ramba, pa i dalje. Veliki muzički hitovi zamenjuju nacionalnu i klasičnu muziku. Proklamovani cilj je da ceo svet postane Amerika i Režis Debre opisuje koliko je to uspešan poduhvat. Velika sila mora imati neprijatelje, ako ne okupira, može joj se desiti da je okupiraju. Borba protiv Bliskog istoka je fiktivna, nisu to još snage koje mogu osvojiti svet. Na ide se tamo po diplome, nisu njihove banke najznačajnije. Ne osvaja njihov jezik diplomatiju sveta. Nemaju jedan centar i s obzirom na razlike, teško mu je zamisliti da bi to mogao biti Egipat ili Turska. Medijska industrija je tu da ih pretvori u svetskog neprijatelja, a Ameriku u spasioca sveta. Čitavo jedno poglavlje je u paraleli starog Rima, njegove istorije i propadanja. Sumnjiva mu je snaga ujedinjene Evrope. Ujedinjavanje se stvaralo kroz savezništva u okršajima, opet je primer stvaranje Amerike, ugovor nema tu snagu i on parodira njenu organizacionu nemoć. Ne sumnja da se propada, ali kulturni uticaji će ostati kao što je Grčka misao formirala Rim i tako on navodi primere života i transformacije ideja kroz trajanje čovečanstva. Uz niz primera, citata, studija je dramatična i uzbudljiva, primamljivo napisana.

Novac oslobađa, a slobode nema bez nejednakosti, koja je samo režijski trošak.

…

Američki prostor nije boravište ili dom, već kretanje. Put je njegov simbol.

…

Ako je Evropa ukorenjena u vremenu, Amerika je ukorenjena u prostoru. Ovaj izvorni pakt nesumnjivo predstavlja njen duhovni princip, baš kao što je taj princip za Evropu vreme.

…

Evropa se s pravom može ponositi prosvetiteljstvom, ali ono je štampom dostiglo ograničen broj čitalaca, Sjedinjene Države odabrale su da uzmu svetlost i pošalju je na se četiri strane sveta.

Vesna Šejić