Robert Krouč - Otišao u Indijance (roman)

Neki trkači trče da bi pobedili. Neki da bi pobegli.

…

Shvatio sam da čovek koji je podložan korupciji ne može da bude sudija. Nedostaje mu humanost.

Robert Krouč (1927) je kanadski pisac sa profesorskom karijerom. Otišao u Indijance je postmoderni roman i treći je deo trilogije. Džeremi Sendes je asistent Medamu na univerzitetu u Njujorku, obavlja njegov dosadni posao pregledajući na hiljade studentskih radova i zavodeći studentkinja. Devet godina pokušava da napiše svoju doktorsku tezu, nekoliko verzija počinje rečenicama: Kristifor Kolumbo, ne znajući da nije stigao do Indije koju je zamislio. Zamislio je da je došao do Indije. Sve što posle toga piše na kraju uništi. Medam ga šalje na sever Kanade da bi tamo nastavio rad i stekao titulu. Međutim, Džeremi zameni kofer, svrati u grad da ga nađe i tamo počinju da mu se dešavaju čuda koja su na ivici sna i jave. Počinje Zimski festival, upoznaje ženu čiji je muž čuveni sportista stradao, ali joj se iza toga javio telefonom. Čekajući njega, prihvata ljubavnu avanturu sa Džeremijem. Na festivalu skoro da pobeđuje u trci na snegu, bira kao Paris jednu od tri lepotice, spava sa psima, pa u mrtvačkom sanduku, i na kraju nestaje sa svojom izabranicom. Iza njih ostaje njegov magnetofon, gde je snimio niz svojih avantura, razmišljanja, nebuloza i od toga Medam pravi zapis, roman. Dosta glasova možemo pratiti, takva je pomalo razuđena struktura dela. Snovi se potpuno mešaju sa stvarnošću, čovek je pobegao od civilizacije, od neuspele karijere, neispunjenog braka, konkurencije, ustaljenog toka života. Kroz avanture, u zaleđenom svetu severa Kanade, susreće zle ljude koji ga premlate, ali ga spašava Indijanac, čovek divljine, autentičan. On sam želi da živi divlje i slobodno. Njih dvoje napuštaju mali grad i žele da nađu sreću u divljini.

Džeremi smatra da razume, za trenutak, zašto je neverica ponekad sputana, gušena, oderana, razapeta, spaljivana, ili, u suprotnom, dovođena u nemilost. On kuca u otvorena vrata.

…

To je bila dugačka uzana soba u kojoj je bio, između ostalog, i prostran krevet. Ali ono što se uglavnom nalazio u njoj su satovi. Dva velika glavna sata, po jedan sa obe strane uzglavlja. Zidni satovi sa rimskim brojevima na brojčaniku. Arapskim brojevima. Satovi kalendari koji su pokazivali - mogli da pokazuju – dan i datum. Bendžo satovi i satovi u obliku svetionika. Satovi lire i satovi u obliku tornja. Neko nije verovao suncu.

A onda je primetio još nešto.

Nijedan sat nije radio. Baš nijedan. Nijedan kazaljka sa nije pomerala.

…

Postao sam žrtva fatalne ideje da mogu da pobedim.

…

Pisala je diplomski rad o uticaju gradskih blokova na ljudsku ličnost. Moja teorija u to vreme bila je da čovek koji živi na široko otvorenom prostoru ima drugačiji odnos prema objektima: jer može da vidi gde stoji, gde ide.

…

Džeremijeva ideja bila je da su dva velika talasa kulture nestala iz Evrope, jedan ka istoku, drugi ka zapadu. U Velikim centralnim ravnicama Amerike sreli su se ponovo. Krvavo.

Vesna Šejić