Robert Zetaler - Trafikant (roman)

Ko mnogo govori, najčešće ima malo šta da kaže.

…

Kao da su se redakcije svakog dana okupljale na jednom jedinom, ogromnom, sastanku da bi se, zbog odražavanja prividne objekivnosti, dogovarale barem o naslovu i tu i tamo ubacile nekoliko razlika u tekstvima u inače potpuno iste članke.

…

Naravno da se upravo pisala istorija – ali kada to nije bilo tako?

…

Neznanje je lajtmotiv današnjeg vremena.

Fašizam je prilika za prosečne da steknu mesto i kapital kome nisu dostojni. Oni koji se ne uklapaju biće sa zadovoljstvom uništeni. To bi bio neki zaključak posle čitanja romana Trafikant Roberta Zetalera (1966) glumca i pisaca. Vreme radnje je 1937- 38 godina u Beču. Junaci su: Oto Trsnjek, invalid bez noge koju je izgubio u prethodnom ratu sa trafikom dobijenom za ratne zasluge; Franc, čiju godinu dana života u Beču pratimo i glavni je junak; Aneška, punačka mlada Čehinja, ljubavna patnja Francova; i Frojd, čuveni psihoanalitičar u osamdesetim godinama. Franc je došao u veliki grad da radi kod Trsnjaka, jer je ovaj nekada bio u vezi sa njegovom majkom. Stigao je sa sela pored jezera u kome se za obrazovanog smatrao onaj ko je mogao da pročita nazive prodavnica. Morao je da upamti ko šta od mušterija redovno kupuje i da na hoklici ceo dan čita novine. U njegovoj mladoj glavi se pravio nered. Upoznao je Frojda i postao mu zanimljiv tako naivan sa neočekivanim izjavama. Dobija savet da se zaljubi, a kada to postane problem jer je Aneška spremna da uzvrati strast, ali ne samo njemu, i striptizeta je u jednom kabareu, onda da zapisuje svoje snove. Austrija 1938. srlja u naručje Hitleru i u ime samostalnosti i slobode postaje deo velike Nemačke. Menjaju se okolnosti i teme u novinama, sada su to Hitler i mržnja prema Jevrejima. Negativac, čovek toga vremena, je mesar koji organizuje po noći progone, prodaje gliste uz meso iz zabave i koristoljublja i bavi se denuncijacijom. Oto Trsnjek će biti odveden i ubijen. Franc izgubljen ostaje sam u trafici, zapisuje svoje snove i lepi ih na izlog. Te sad već pesme u prozi privlače kupce, ali i gestapovce da ga privedu i da mu se izgubi trag. Frojd je u poslednje vreme osećao da je često na kraju snaga od iscrpljujućih sati s pacijentima i posmatrao je bespomoćno njihovu bol, koja kao da je kod svakog pojedinačnog pacijenta obuhvatala čitav svet. Kako je ikada mogao da dođe na apsurdnu ideju da će moći da razume bol ili čak da je ublaži? Njegova uloga u romanu je da bude glas razuma koji ne pomaže u takvom suludom vremenu. Objašnjava Francu: U poređenju sa usamljenošću koju osećamo kad stanemo pred lepu ženu, rođenje i smrt deluju kao  neki veliki društveni događaj. U odlučujućim stvarima, od samog početka, usmereni smo samo na sebe. Jevreji će da budu isterani sa svojih poslova, iz domova, praće klečeći ulice dak ih ne otpreme u logore smrti, a oni koji imaju imetak kao Frojd će moći da pobegnu u Englesku ostavivši trećinu svega. Mračna opomena jednog Austrijanca kad opet desnica dolazi na  vlast.

Politika sve i svakog upropašćava, razara, prlja, zaglupljuje i uništava do temelja. Na primer, trgovinu cigaretama.

…

Delujem samom sebi kao neki čamac koji je u oluji izgubio vesla, pa sad pluta naokolo. 

…

Šta rade ljudi da produže život i skrate dane? Govore, brbljaju, ćaskaju i tako neprekidno. Najveći deo onoga što iz ljudi izlazi po čitav dan možeš da baciš u đubre! Jer, u stvari, svi govore, ali niko ništa ne zna. Niko se ni u šta ne razume. Nikome ništa nije jasno. Nema niko pojma.

Vesna Šejić